Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу медијских информација о трагедији у селу Доње Бријање код Лесковца где је син убио оца, а потом себе, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад Лесковац и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Заштитник грађана од ЦСР Лесковац тражи да га у року од 15 дана извести да ли су упознати са ситуацијом у тој породици, да ли се породица налазила на евиденцији Центра, да ли је у протеклом периоду било пријава за насиље, као и о радњама које је Центар евентуално предузео како би се пружила адекватна подршка и заштита могућим жртвама насиља у породици.

Од МУП-а, Заштитник грађана тражи да га у истом року извести о поступању у конкретном случају и евентуално оствареној сарадњи са ЦСР, тужилаштвом и другим органима по ранијим пријавама породичног насиља уколико су подношене, као и о томе да ли су полицијски службеници поступали у складу са Законом о спречавању насиља у породици и Општим и посебним протоколом за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима.

Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић указала је на тежак положај жена на селу пре свега јер нису економски самосталне а често им је отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници и позвала их да се за све повреде њихових права обрате Заштитнику грађана.

„Жене на селу у ретким случајевима поседују имовину, не остварују увек право на пензију, до недавно није постојао законски основ да им се вреднују бројни сати које проводе у неплаћеном кућном раду, водећи бригу о другим члановима породице, о домаћинству и о пољопривредном газдинству“, рекла је Стојановић на трибини „Превенција насиља над старијим женама у условима пандемије и изазови у приступу услугама социјалне и здравствене заштите“.

Стојановић је на скупу у Тополи рекла да жене на селу често имају отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници, као и јавном превозу и позвала их да се обрате Заштитнику грађана у свим ситуацијама када сматрају да су њихова права повређена или када надлежни органи нису предузели мере из својих надлежности како би жене, посебно оне старије, оствариле своја права.

Заменица заштитника грађана је истакла да је неопходно радити на подизању свести жена, посебно старијих, о различитим облицима насиља у породици и и о механизмима заштите који су им на располагању, као и да је веома важно оснажити жене на селу да остваре и заштите своја права.

Представница Волонтерског центра у Тополи Светлана Младеновић је навела да су у том центру запослене геронто-домаћице из села Блазнава, Шаторије, Липовац и других које су током пандемије непрекидно достављале храну и лекове до врата корисника и делиле хигијенски материјал.

Представница удружења „Снага пријатељства-Amity“ Надежда Сатарић је истакла да трећину волонтера чине старије особе које на тај начин промовишу активно старење, предупређујући усмаљеност и омогућавајући да буду од помоћи некоме ко је у тежој ситуацији од њих.

„На тај начин се постиже физичка и ментална активност и размена позитивних емоција између волонтера и оних особа којима пружају помоћ. Надлежни органи треба да креирају ваљан правни основ за унапређивање положаја жена на селу а жене не треба да дозволе да се макар део имовине не води на њих јер ће их сви, па и рођена деца, више ценити ако имају нешто своје“, рекла је Сатарић.

Скупу су присуствовале бројне волонтерке и волонтери Волонтерског центра „Кораци“ у Тополи, али и из околних села Липовца, Блазнава, Шаторије, Жабара, Винче, Кићевца, Јаблановаца, Наталинаца и Клоке који су истакли да током пандемије нису у довољној мери имали приступ услугама здравствене заштите, нарочито када је требало да здравствени радници изађу на терен и помогну непокретним пацијентима.

Трибина је део пројекта „Промоција недискриминације и заштите од насиља над старијим женама у условима пандемије“, који је подржало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у оквиру програма „Спровођење антидискриминационих политика у Републици Србији за 2021. годину“, који се финансира из буџета Републике Србије.

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је данас да су поред сиромаштва, дискриминације и насиља, главни проблеми са којима се сусрећу жене на селу недостатак посебних услуга и сервиса подршке, као и отежан приступ здравственим установама.

Стојановић је на скупу „Положај жена на селу, дискриминација и насиље над старијим женама и значај тражења заштите“ организованом у Сирогојну поводом Међународног дана жена – 8. марта, позвала све присутне жене да се обрате Заштитнику грађана уколико сматрају да је дошло до кршења њихових права.

„Обратите се Заштитнику грађана када надлежни органи не поступе по пријавама за насиље, када имате проблема са 'ћутањем управе', ако два месеца не добијете решење о остваривању права на пензију, ако катастар два месеца не поступи по вашем захтеву за укњижбу, ако не можете да одете на специјалистички преглед за који имате упут и из свих других разлога за које сматрате да доводе у питање остваривање ваших гарантованих права“, рекла је Стојановић на скупу који су организовала удружења „Златиборски круг“ из Чајетине и „Снага пријатељства – Amity“ из Београда.

Председница удружења „Снага пријатељства - Amity” Надежда Сатарић указала је да пракса показује да су старије жене у лошијем положају од старијих мушкараца јер имају ниже пензије, нису власнице имовине, чешће су жртве насиља и занемаривања и додала да им је и право на приступ здравственим услугама угрожено.

Представница Савета за родну равноправност општине Чајетина Бранкица Рајовић представила је планове за одржавање радионица са женама на селу о очувању здравља и процедурама пријаве насиља у породици.

Представница удружења „Златиборски круг“ Зорица Милосављевић је рекла да ово удружење постоји више од 20 година и да су им циљне групе стари, млади и жене, са фокусом на женама старијим од 70 и 80 година.

Учеснице трибине, жене из села Сирогојно, Рожанство, Крива Река и са Златибора су истакле да су до пре неколико година имале здравствену станицу, зубарску амбуланту и локални превоз, али да то више није случај.

Оне су навеле да постоје системски проблеми у вези са приступом здравственим и услугама социјалне заштите, образовању, превозу у сеоским срединама и да је за њихово решавање потребна измена прописа.

Међународни дан жена настао је као дан борбе за женска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Активизам за афирмацију тих права и данас траје, јер већина жена и девојчица у Србији се још и данас суочава са неравноправношћу, родно заснованим насиљем и проблемима у остваривању поменутих права, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 8. марта, Међународног дана жена.

Родни стереотипи и предрасуде су и даље присутни, а дискриминација жена је такође видљива. Процене говоре да је свака трећа жена била жртва једне врсте насиља. Такође, оне се теже запошљавају, лакше изгубе посао, за исти посао у просеку зараде мање од мушкараца, али и много теже стижу до руководећег положаја.

Пандемија коронавируса додатно је отежала женама свакодневицу и још више продубила неједнакост између њих и мушкараца. Због пандемије жене су биле приморане да обављају значајно већи број кућних послова, што је утицало на то да су имале мање времена за посао и образовање.

Стога, 8. март увек треба посматрати као посебан дан за жене, који се обележава као прослава али и као континуитет борбе за права жена и девојчица у друштву, истакао је Зоран Пашалић.