а

Иако је у Србији донет широк антидискриминативни законски оквир, права ЛГБТИ особа су недовољно поштована и заштићена. Та заједница 15 година након декриминализације хомосексуалности се и даље суочава са дискриминацијом, вербалним и физичким насиљем, говором мржње, оценио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана поноса.

Пашалић је додао да сви грађани морају бити третирани са поштовањем, да живе слободно, без страха од дискриминације или насиља. Подржавање права ЛГБТИ особа значи изградњу инклузивног друштва у којем се цени разноликост и прихватају све индивидуалности.

Примарну одговорност за смањење социјалне дистанце према ЛГБТИ заједнице мора да преузме држава свеобухватном едукацијом друштва, поштовањем права припадника ЛГБТИ заједнице, забраном говора мржње, као и применом одговарајуће казнене политике према насилницима. Те мере институција Заштитника грађана већ од раније иницира, истакао је Пашалић.

b_280_0_16777215_00_images_20220628Izvestaj.jpg
Фото: Заштитник грађана

Иако је у 2021. години дошло до помака у положају ЛГБТИ+ особа усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Закона о родној равноправности, случајеви који су се нашли пред Заштитником грађана показују да су ЛГБТИ+ особе и даље често изложене дискриминацији, насиљу, предрасудама и стереотипима, да се суочавају са нападима, претњама и говором мржње и да се ретко одлучују да пријаве исте.

Пред нама је доста заједничких изазова - да развијамо толеранцију према различитостима од најранијег животног доба, да охрабримо ЛГБТИ+ припаднике да остварују своја права, да се ослободе страха и да им у томе пружимо подршку.

Због тога, амбијент у којем би припадници ЛГБТИ+ популације живели без страха остварујући своја права нам неће нико поклонити, већ га морамо сами изградити. Један од видова подршке за стварање таквог амбијента је и институционална подршка, истакла је данас заменица заштитника грађана Јелена Стојановић приликом промоције извештаја удружења Да се зна! о инцидентима мотивисаним мржњом према ЛГБТ+ особама у Србији у 2021. години. Она је том приликом позвала припаднике ЛГБТ+ популације да се без страха обрате институцији Заштитнику грађана чија су им врата увек широм отворена.

Промоција извештаја „Подаци, а не звона и прапорци 5“ организовала је невладина организација Да се зна! у Београду.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас поводом Међународног дана поноса да су ЛГБТИ особе и даље изложене злостављању, вербалном и физичком насиљу и поручио да Србија мора обезбедити услове у којима би се припадници те популације осећали равноправним члановима друштва.

Правно уређење истополне заједнице и последицa прилагођавања пола и родног идентитета, едукација о положају и правима ЛГБТИ особа, активности усмерене на разбијање предрасуда и стереотипа и развијање услуга подршке, предуслов су за системско унапређење положаја ЛГБТИ популације у Србији, указао је Пашалић.

„Очекујем да ће усвојени Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности омогућити већи степен заштите ЛГБТИ особа, а будућим изменама Кривичног законика би требало кривична дела извршена на основу сексуалне оријентације третирати као дела расизма и нетолеранције“, навео је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана покренуо је испитни поступак оцене законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова – Полицијске управе за град Београд поводом навода о облепљивању излога Прајд Инфо Центра у Београду неонацистичким налепницама.

Поступак је покренуо након што је 7. јуна 2022. године из медија дошао до сазнања да је излог Прајд Инфо Центра у самом центру Београда излепљен претходног дана око 23 часа, а на друштвеним мрежама објављен и снимак - по наводима медија - поменутог догађаја.

Заштитник грађана је од Полицијске управе Београда затражио да у року од 15 дана достави изјашњење о свим околностима наведеног случаја, укључујући информацију које мере је полиција предузела како би се починиоци идентификовали и санкционисали.

Заштитник грађана затражио је од Републичког фонда за здравствено осигурање да обезбеди услове да се на Листу лекова који се издају на терет обавезног здравственог осигурања уврсте лекови за подизање нивоа естрогена који су неопходни за очување здравља транс жена, али и оних које су прошле менопаузу и оних којима је одстрањена материца (хистероктомија).

Заштитник грађана у препоруци истиче да Централна комисија за лекове РФЗО-а треба да прихвати предлог Републичке стручне комисије за трансродна стања о стављању лекова „estradiol“ ампуле и „estradiol valerat“ таблете на Листу лекова и да ту измењену листу затим, према препоруци Заштитника грађана, треба да усвоји Управни одбор РФЗО. РФЗО има рок од 60 дана да обавести Заштитника грађана о поступању по овим препорукама.

После сазнања да од 2012. године није у промету лек за одржавање хормонског статуса транс особа, као и жена којима је рађена хистероктомија и жена после менопаузе који се производио у Србији и налазио на А1 Листи лекова, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи у јулу 2019. године покренуо поступак контроле правилности и законитости рада органа надлежних за ову област.

Информације о разлозима вишегодишње недоступности лека Заштитник грађана је затражио од Агенције за лекове и медицинска средства, Републичког фонда за здравствено осигурање, Министарства здравља, Републичке стручне комисије за трансродна стања Клиничког центра Србије, у чијем саставу је Клиника за психијатрију, Кабинет за трансродна стања.

Заштитник грађана је на основу достављених одговора контролисаних органа утврдио да се лек за подизање нивоа естрогена више не производи у Србији, да се не може наћи у редовној продаји и да се повремено може купити код апотекара „на црно“ по много већим ценама од тржишних.

Заштитник грађана је током двогодишњег поступка контроле непрестано комуницирао са Министарством здравља, представницима Агенције за лекове и медицинска средства и РФЗО, и добио мишљење председнице Републичке стручне комисије за трансродна стања у којем је наглашено да је потребно да се хитно обезбеди снадбевање сличним леком.

Међутим, одлуку о стављању одређеног лека на Листу лекова доноси Централна комисија за лекове РФЗО која је у априлу 2021. године одлучила да одложи изјашњење о овом питању узевши у обзир, како су навели у одговору Заштитнику грађана, „мали број пацијената који би били кандидати за ове лекове“ и то што у Европи није регистрован ампуларни облик лека „estradiol“ већ само „estradiol valeratе“ таблете.

Подсећајући да је обавеза државних органа и установа да предузму све потребне мере да створе повољан амбијент за остваривање људских права, укључујући права особа другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, Заштитник грађана је упутио препоруку РФЗО о стављању лекова „estradiol“ и „estradiol valeratе“ на Листу лекова.

Након сугестије Заштитника грађана, Министарство здравља Републике Србије изменило је правилник којим се ближе одређују критеријуми и услови за давање репродуктивних ћелија и ембриона чиме је припадницима ЛГБТИ заједнице у нашој земљи омогућено да буду донори.

Заштитник грађана је средином 2019. године од Управе за биомедицину Министарства здравља затражио изјашњење у вези са Правилником о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и ембриона којим ЛГБТИ особама није омогућемо да буду даваоци репродуктивних ћелија и ембриона.

У октобру исте године Управа за биомедицину је доставила предлог измена овог правилника Заштитнику грађана, који се сагласио са истим уз сугестију да би требало у потпуности омогућити припадницима ЛГБТИ заједнице да буду донори јајних ћелија и ембриона.

Сугестија Заштитника грађана уврштена је у нови Правилник о измени и допуни Правилника о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и ембриона, који је ступио на снагу 7. априла 2021. године.

b_280_0_16777215_00_images_20210517Zastava.jpgЗаменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић развила је заставе дугиних боја на згради ове институције поводом 17. маја, Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (ИДАХОТ), у знак подршке грађанима другачије сексуалне оријентације и родног идентитета.

„Институција на чијем сам челу већ годинама ради на обезбеђивању системске заштите ЛГБТИ особа које се у Републици Србији и даље сусрећу са претњама и нападима. Већ неколико година се залажем за измене постојећих и усвајање нових прописа којима би се обезбедило да припадници ове заједнице уживају у потпуности своја права“, изјавио је овим поводом Заштитник грађана Зоран Пашалић.

Пашалић је подсетио да је у децембру 2020. године затражио од Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог да што пре изради нацрте закона о уређењу истополних заједница, као и да правно уреди последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета.

„Претходно сам у јуну прошле године указао на потребу измене Кривичног законика како би се кривична дела извршена на основу сексуалне оријентације третирала као дела расизма и нетолеранције“, навео је Пашалић и додао да су неопходне и измене Закона о полицији у циљу забране дискриминације и на основу сексуалне оријентације.

Такође, потребно је изменити и Закон о бесплатној правној помоћи како би се ЛГБТИ особе уврстиле у категорију корисника у осетљивом положају, као и Закон о уџбеницима који би садржао експлицитну забрану садржаја којима се подстиче формирање предрасуда и стереотипа, навео је Заштитник грађана.

Међународни дан борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (ИДАХОТ) се обележава у знак сећања на тај дан 1990. године када је Светска здравствена организација уклонила хомосексуалност са листе болести.

baner1