Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу информација из медија да је у Чачку једна особа осумњичена да је убила троје чланова своје породице, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Опште болнице и Центра за социјални рад у том граду, као и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Заштитник грађана од чачанске болнице тражи да га у року од 15 дана обавести да ли су чланови ове породице раније пријављивали било какав облик насиља, да ли је то констатовано у налазима лекара и да ли су и када ординирајући лекари пријавили сумњу на насиље надлежним институцијама (полицији, ЦСР, тужилаштву).

Центар за социјални рад Чачак треба да обавести Заштитника грађана у року од 15 дана да ли су упознати са ситуацијом у овој породици, да ли се и по ком основу породица налази на евиденцији Центра, да ли је у протеклом периоду било пријава за насиље и које активности је Центар, у сарадњи са другим органима, предузео како би се пружила адекватна подршка и заштита могућим жртвама насиља у породици.

Од МУП-а, Заштитник грађана тражи да га у року од 15 дана обавести о поступању у конкретном случају и по евентуалним ранијим пријавама за насиље у овој породици, затим о оствареној сарадњи са ЦСР, тужилаштвом и другим органима као и о активностима које је полиција предузела како би се пружила адекватна подршка и заштита могућим жртвама породичног насиља.

Заштитник грађана је, имајући у виду обавезу свих државних органа да предузимају активности и размењују информације у циљу заштите права и слобода свих грађана, у духу добре сарадње од Основног суда у Чачку затражио обавештење да ли се против особе која се сумњичи да је у том граду убила троје чланова породице водио неки кривични поступак, да ли је правоснажно осуђиван и да ли су му изречене мере безбедности.

Наглашавајући важност заштите идентитета жртва трговине људима и њихових података о личности, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић је истакла у којој мери је важно да медији објективно и етички извештавају о трговини људима, заснованом на чињеницама.

„Медији су кључни актер у општењу јавности и надлежних органа који су у обавези да идентификују починиоце и да заштите жртве трговине људима. Такође, медији имају поред функције обавештавања јавности и функцију едукације те јавности с обзиром да је целовита информисаност предуслов за утврђивање околности под којима се може препознати ризик од трговине људима“, указала је Стојановић на данашњем тренингу за представнике медија и новинара.

Наставак радионице за новинаре о етичком извештавању о трговини људима заснованом на чињеницама, којој је присуствовало двадесетак представника медија из целе Србије, организовала је Канцеларија Савета Европе у Београду, у оквиру пројекта „Превенција и борба против трговине људима у Србији“ који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022“.

По препоруци Заштитника грађана, Републички фонд за здравствено осигурање је, након што десет година нису били у промету, на листу лекова који се издају на терет обавезног здравственог осигурања уврстио лекове за подизање нивоа естрогена који су неопходни за очување здравља транс жена и других жена које имају низак ниво естрадиола.

Заштитник грађана је после сазнања да од 2012. године није у промету лек за одржавање хормонског статуса ове три категорије жена у јулу 2019. године по сопственој иницијативи затражио од РФЗО да обезбеди услове да се на листу лекова који се издају на терет обавезног здравственог осигурања уврсте лекови за подизање нивоа естрогена estradiol amp. 10 mg и estradiol valerat tbl. 2 mg.

Централна комисија за лекове је крајем децембра 2021. године обавестила Заштитника грађана да су надлежни органи у потпуности поступили у складу са добијеним мишљењем са препорукама, односно да је та комисија донела одлуку да се на Листу Д Листе лекова ставе estradiol amp. 10 mg и estradiol valerat tbl. 2 mg за индикацију предложену од стране Републичке стручне комисије за трансродна стања.

Управни одбор РФЗО усвојио је акт који садржи одлуку о стављању лекова estradiol amp. 10 mg и estradiol valerat tbl. 2 mg на Листу Д Листе лекова, односно донео Правилник о изменама и допунама Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања којим су, поред поред осталих лекова на Листу Д листе лекова стављена и ова два лека, навела је Централна комисија за лекове.

РФЗО је 24. новембра 2021. године доставио Министарству здравља наведени правилник ради спровођења процедуре добијања сагласности Владе Републике Србије, наводи још Централна комисија за лекове.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а поводом информација из медија да је мушкарац у Малошишту код Дољевца после вербалне расправе оштрим предметом нанео више убодних рана невенчаној супрузи, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад Ниш, Центра за социјални рад Дољевац и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Заштитник грађана тражи од ЦРС Ниш и ЦРС Дољевац да га у року од 15 дана обавесте да ли су имали било каква сазнања да ли је и којим облицима насиља нападнута жена била изложена, ако јесте, која су овлашћења из своје надлежности предузели како би заштитили жртву. Такође, да ли су обавестили представнике других институција о постојању насиља и да ли су радници ЦСР поступали у складу са Законом о спречавању насиља у породици. Обзиром на чињеницу да је ухапшени мушкарац пре неколико дана изашао из затвора, Заштитник грађана затражио је од ЦСР Ниш и Дољевац да одговоре и да ли је било примене Програма подршке или другог Програма за социјализацију затвореника по одслужењу затворске казне.

Према писању медија да се ради о лицу које је раније било осуђивано за породично насиље, Заштитник грађана тражи од МУП-а да у року од 15 дана достави детаљан извештај да ли је жртва пријављивала насиље надлежној полицијској управи. Уколико јесте, да ли су дежурни полицијски службеници одмах обавестили надлежног дежурног тужиоца. Уколико јесу, каква упутства и инструкције су добили од тужилаштва. Обзиром да се ради о осуђиваном лицу, Заштитник грађана тражио је од МУП-а да се изјасни и да ли су имали сазнања о кретању после изласка из затвора и да ли су испитали све ризике од понављања овог дела и да ли је поступала у складу са процењеним ризицима.

Представнице Заштитника грађана учествовале су у Јавном слушању ,,Спречавање насиља над женама“, у организацији Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, које је одржано је у Народној скупштини Републике Србије 26. новембра 2019. године. Учесницима јавног слушања представљени су ефекти и искуства након две године примене Закона о спречавању насиља у породици и Закона о изменама и допунама Кривичног законика. О томе су говориле представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства унутрашњих послова Стана Пантелић и Министарства за рад, борачка и социјална питања Биљана Стојковић.

Заштитник грађана је у два наврата упућивао системске препоруке надлежним министарствима, органима старатељства и здравственим установама, након испитивања већег броја случајева, истакла је Борјана Перуничић из Стручне службе Заштитника грађана. Препоруке упућене 2016. године поводом преко 60 случајева фемицида и породичног насиља над женама и децом, као и препоруке упућене 2018. године поводом 30 таквих случајева, упућене су због утврђивања истих или сличних недостатака у раду надлежних органа и служби и због суштинског неразумевања и непрепознавања насиља од стране службених лица, навела је Перуничић. Она је додала и да су надлежна министарства обавестила Заштитника грађана о предузимању мера и поступању по препорукама, док од Министарства финансија – које има посебну улогу у обезбеђивању одговарајућег броја запослених у јавним службама које се баве заштитом од насиља - није добијено изјашњење.

Горјана Мирчић Чалуковић је истакла значај едукације, која је спроведена за полицијске службенике, представнике правосудних органа и запослене у Центрима за социјални рад, али је у наредном периоду нужно радити на едукацији младих. Она је предочила и податке да су се у две године и 5 месеци од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици 6.683 пута састале Групе за координацију и сарадњу и размотриле 120.000 случајева, а у 41.397 случајева су усвајани предлози за продужење хитних мера ради заштите жртве насиља. Према подацима Министарства правде 74% жртава породичног насиља су жене, а 26%  жртава је мушког пола, при чему су у 73% случајева насиље над мушкарцима вршили други мушкарци.

Стана  Пантелић из Министарства унутрашњих послова навела је да је поред линије 192, уведена и бесплатна полицијска линија 0800 100 600 на којој се може анонимно пријавити насиље. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, 1.350 полицијских службеника обучено је за поступање у случајевима насиља у породици, а у четвртом циклусу биће обучено још 700 полицијских службеника. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици полицијски службеници су изрекли 64.604 хитних мера, од којих је 19.796 прва мера привременог удаљења насилника из стана, а 44.808 привремених мера забране учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој. Од тог броја 4.437 хитних мера је прекршено.

Биљана Стојковић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истакла је да подаци Републичког завода за социјалну заштиту за 2018. годину, добијени од 170 центара за социјални рад, показују да проблем заштите од насиља у породици добија заслужену пажњу. У центрима за социјални рад евидентирано је у 2018. години 27. 360 жртава насиља у породици, од тога 3.380 младих, 19.483 одраслих и 4.507 старијих од 60 година. У АП Војводини од 2012. године ради јединствени СОС телефон за Војводину, у организацији Мреже СОС Војводина, који се финансира из буџета АП Војводине. Из годишњих извештаја о раду центара за социјални рад уочава се стални пораст броја пријава за насиље у породици у којима је жена жртва. Тако је у 2014. години је било 6.887 пријава,  у 2018. години 31.255, а у овој години 35.000. У међувремену је број запослених лица у центрима за социјални рад различитог профила значајно смањен због одлазака запослених у пензију, као и због ограничења у запошљавању у јавном сектору.

Родна равноправност је камен темељац развоја, отвореног, демократског и праведног друштва. Уставни систем Србије почива на принципу владавини права и неотуђивости људских права, као и на принципу недискриминације. Равноправност полова у Србији је издигнута на највиши правни ниво, јер је самим Уставом гарантована равноправност полова, односно забрана непосредне и посредне дискриминације на основу пола, која подразумева једнако поступање према мушкарцима и женама и развијање политике једнаких могућности. Равноправност полова подразумева и једнакост мушкараца и жена пред законом и право на једнаку законску заштиту.

Родна равноправност, односно недискриминација на основу пола и рода представља пре свега основно људско право. Жене и мушкарци, дечаци и девојчице имају право да живе достојанствен живот и да буду слободни од немаштине. Међутим, родна неравноправност свакако највише погађа жене и девојчице.

Србија је 2009. године усвојила посебан системски закон у области родне равноправности- Закон о равноправности полова. Овај Закон спада пре свега у анти-дискриминационе законе и њиме се уређује стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза, предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду и поступак правне заштите лица изложених дискриминацији.

Област родне равноправности је уређена нормама међународног и националног законодавства. Међутим, упркос законским решењима, жене у Србији су још увек неравноправне и проблем постизања родне равноправности тек треба да се решава у својим разним појавним облицима. Још увек постоји широко друштвено толерисано породично насиље на које још увек нема адекватне реакције (квалитативно и квантитативно) државних органа. Свакодневно је видљива непропорционална представљеност на местима на којима се доносе политичке одлуке, стереотипно и увредљиво представљање и дискриминативно омаловажавање жена у медијима, али и у јавном, и политичком обраћању, па чак и у школским програмима. Постоји још увек снажно присуство институционалног непоштовања једнакости могућности у економским и друштвеним односима као и знатно већа стопа незапослености жена. Србија још нема родно сензитивну службену статистику, употреба женског граматичког рода није службено верификована.