Новим Законом о родној равноправности требало би пре свега унапредити правни оквир заштите жена, јер су оне по дефиницији у лошијем положају, рекао је данас заштитник грађана Саша Јанковић у Новом Саду на скупу посвећенoм првој радној верзији модела закона о родној равноправности. Он је напоменуо да се мањкавости постојећег закона огледају пре свега у недовољној ефикасности институционалних механизама за примену тих прописа на терену, односно у локалним самоуправама где људи у пракси остварују родну равноправност.

Податак да је преко 40 жена у 2013. години смртно страдало у партнерском насиљу, број и садржај притужби на рад надлежних органа које су упућене Заштитнику грађана током 2013. и 2014. године, указује да је и нормативни оквир и праксу неопходно изменити и унапредити. Такође, треба унапређивати сервисе и услуге подршке за жене које трпе насиље, али и радити са извршиоцима насиља у циљу промене њиховог понашања, рекла је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на данашњем састанку са представницима органа који су укључени у систем заштите жена од насиља у породици и партнерским односима.

Поводом десетогодишњице рада, Асоцијација ,,ДУГА“ додељује плакету Заштитнику грађана у знак захвалности за досадашњу сарадњу и стварање заједничког, позитивног, окружења за заштиту и унапређивање положаја ЛГБТ особа у Републици Србији, изјавио је данас Александар Прица, представник ове институције.

Захвалницу је примила заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић.

У партнерском насиљу у Србији је током 2013. години убијено више од 40, од почетка ове године око 20 жена, али и даље не постоји јединствена евиденција надлежних о броју пријава насиља над женама нити подаци о ослобађајућим и осуђујућим пресудама за насилнике, изјавила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на округлом столу представљајући Посебан извештај Заштитника грађана о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља. Округли сто је организовао  Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова поводом Међународног дана борбе против насиља

Како је навела Гордана Стевановић Заштитник грађана је током ове године, у 16 локалних самоуправа, у оквиру превенције насиља над женама, извршио надзор примене протокола за заштиту од породичног и партнерског насиља.
Резултати надзора показали су да жене насиље најчешће пријављују полицији, а да се подаци центара за социјални рад, полиције, домова здравља, болница, прекршајних судова и јавних тужилаштава не воде на одговарајући начин, односно, да се не могу се упоредити.

Тужилаштво је одбацило четвртину кривичних пријава за насиље над женама, више од две трећине пресуда за насиље над женама су условне осуде. Такође, навела је да се од 5352 кривичне пријаве које је полиција поднела за насиље у породици, 4399 односило на насиље над женама. У 71 одсто ове пријаве су окончане усменим упозорењем за насилнике.

Када је реч о подацима Министарства здравља, регистровано је 3023 пријава партнерског насиља, од чега је половина евидентирана у примарној здравственој заштити, односно у домовима здравља

Гордана Стевановић је навела да највећи број случајева насиља над женама није окончан осуђујућом пресудом.

У препорукама које дао Заштитник грађана доминира неопходност мера како би се дошло до јединствене евиденције о броју пријава за насиље над женама, броју ослобађајућих и осуђујућих пресуда, као и евиденција о томе колико је Тужилаштво одбацило кривичних пријава за насиље над женама. Потребно је поштовати обавезу хитности у свим поступцима ради заштите од породичног и партнерског насиља, а посебно је неопходна обука надлежних како би се на насиље реаговало и спречило његово понављање. Центри за социјални рад треба да иницирају и закључе споразуме са локалним самоуправа о поступању у случајевима насиља над женама.

Такође, како је навела, потребна је и боља заштита жена жртава насиља и психолошка подршка, као и већи број сигурних кућа.

Заменик заштитника грађана за права лица лишена слободе Милош Јанковић упозорио је на дискриминацију која се у затворским и притворским установама спроводи над женама у односу на мушкарце. Како је истакао ови проблеми се односе на проблеме изолације, кршење  родитељских, здравствених, хигијенских и безбедносних права.

Заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Владана Јовић  истакла је проблем кршења права жена са инвалидитетом, посебне старије популације и нагласила да насиље које се над њима спроводи не мора бити само физичко, већ у великом броју случајева и психичко.

Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, Заштитник грађана упозорава да је у партнерском насиљу у 2013. години у Србији убијено више од 40, а од почетка ове године 21  жена и да расте број притужби на рад полиције, центара за социјални рад и установа здравствене заштите, које су упућене Заштитнику грађана.

Заштитник грађана је током ове године, у оквиру превенције насиља над женама, извршио надзор примене протокола за заштиту од породичног и партнерског насиља у 16 локалних самоуправа. У непосредном разговору са представницима надлежних органа: подручних центара за социјални рад, полиције, домова здравља, болница, прекршајних судова, јавних тужилаштава и локалне самоуправе, размотрене су препреке и мањкавости у примени протокола за заштиту жена од породичног и партнерског насиља.

Извештај о резултатима мониторинга Заштитника грађана ће током кампање „16 дана борбе против насиља над женама“ бити представљен  надлежном скупштинском Одбору за људска и мањинска права и равноправност полова, уз учешће и представника и представница јединица локалне самоуправе и органа власти који су пример добре праксе, цивилног друштва, стручне шире академске јавности.

Савет за родну равноправност Заштитника грађана упозорава да су неопходне измене кривичног законодавства како би се одговарајућа пажња посветила психо-социјалном третману насилника. Институције, у складу са својим надлежностима, треба да спроводе континуирану обуку својих запослених у циљу препознавања случајева насиља и брзо и ефикасно поступање по пријави насиља.

Нарочито снажан одговор државе мора бити на сузбијању и спречавању фемицида, као најтежег облика насиља над женама.

Савет за родну равноправност Заштитника грађана посебно наглашава да су Ромкиње, жене са инвалидитетом, избегле и интерно-расељене жене, жене лошијег имовног стања, жене са поремећајима у понашању, друштвене групе са повећаним ризиком од насиља. Стога је друштвена и морална обавеза органа јавне власти да својим деловањем стварају услове за равноправну и социјално одговорну заједницу.