а

Активности

Постизање родне равноправности и унапређивање положаја жена и девојчица циљ је свих држава на Балкану, а то подразумева нашу обавезу да израдимо стратешке документе, националне стратегије и акционе планове и да обезбедимо њихову доследну примену, поручила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на отварању Регионалне конференције о мерењу родне равноправности на Западном Балкану у Даниловграду.

b_280_0_16777215_00_images_20170112goca1.jpgДа бисмо пратили напредак на том пољу веома су нам важни механизми за мерење родне равноправности и зато је од изузетног значаја што је Србија постала прва земља ван Европске уније која је увела у употребу Индекс родне равноправности. Када узмемо у обзир шест области кроз које се родна равноправност мери (знање, рад, здравље, новац, време, моћ и две подобласти: насиље и наилажење на неравноправност) евидентно је да је Србија остварила напредак у протеклом периоду у низу области, али је такође јасно да простор за унапређевање положаја жена и даље постоји, рекла је Стевановић.

Опширније...

"И поред уставних гаранција једнаких могућности жена и мушкараца, прописивања обавезе равноправне заступљености полова важећим Законом о равноправности полова, у извршној власти и међу именованим и постављеним лицима и даље је мање жена него мушкараца", изјавила је заменица заштитника грађана за родну равноправност и права детета Гордана Стевановић.

Она је данас у Петровцу на Млави, на скупу посвећеном прикупљању података у фокус групама, у оквиру истраживања о заступљености жена у органима јединица локалне самоуправе у Републици Србији, као и о локалним механизмима за родну равноправност, истакла да је веома значајно утврдити у којој су мери жене заступљене у органима јединица локалне самоуправе, на којим позицијама, у којој мери се примењују одредбе Закона о равноправности полова и због чега је то тако.

Поменуто истраживање Заштитник грађана спроводи од јуна 2017. године, уз подршку мисије ОЕБС, а резулатати истраживања, наводи Стевановић, треба да омогуће идентификацију кључних препрека за ефикасније функционисање локалних тела за родну равноправност, односно спровођење политика и прописа у области родне равноправност на локалном нивоу, али и модела који су примењени у пракси, а показали су се ефикасним.

Осим података који су прикупљени упитником, које су јединице локалне самоуправе доставиле Заштитнику грађана у периоду од јуна до августа 2017. године, методологијом истраживања су предвиђене и фокус групе са представницима/цама локалних механизама, али и градске, односно општинске управе. На основу података прикупљених упитником, изабране су јединице локалне самоуправе у којима ће бити регионално организоване фокус групе.

Заштитник грађана, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, спроводи истраживање о заступљености жена у органима јединица локалне самоуправе у Републици Србији, као и о локалним механизмима за родну равноправност, у складу са одредбама Закона о равноправности полова.

И поред уставних гаранција једнаких могућности жена и мушкараца, прописивања обавезе равноправне заступљености полова важећим Законом о равноправности полова, у извршној власти и међу именованим и постављеним лицима и даље је мање жена него мушкараца. Из тога разлога нам је од значаја да утврдимо у којој мери су жене заступљене у органима јединица локалне самоуправе, на којим позицијама, односно у којој мери се примењују одредбе Закона о равноправности полова и због чега је то тако.

Резултати истраживања треба да омогуће и идентификацију кључних препрека за ефикасније функционисање локалних тела за родну равноправност, односно спровођење политика и прописа у области родне равноправност на локалном нивоу, али и модела који су примењени у пракси, а показали су се ефикасним.
Прикупљање података се вршило путем упитника који је послат свим јединицама локалне самоуправе у Србији, у периоду од јуна до августа 2017. године. Попуњене упитнике доставило је 141 од 144 јединице локалних самоуправа (ЈЛС) којима је послат упитник.

Осим података који су прикупљени упитником, које су ЈЛС доставиле Заштитнику грађана, методологијом истраживања су предвиђене и фокус групе са представницима/цама локалних механизама, али и градске, односно општинске управе. На основу података прикупљених упитником, изабране су јединице локалне самоуправе (ЈЛС) у којима ће бити регионално организоване фокус групе: Петровац на Млави (28. новембра), Београд (29. новембра), Нови Сад (30. новембра), Шабац (4. децембра), Чачак (5. децембра), Врњачка Бања (6. децембра), Јагодина (13. децембра), Ниш (14. и 15. децембра).

Организација Gayten-LGBT одржала је данас у седишту Заштитника грађана тренинг за пружаоце здравствених услуга: Транс особе у систему здравствене заштите: ка транс-афирмативној пракси, који се организује у оквиру Здравственог пројекта TGEU, а реализује у сарадњи организације Transgender Europe и транс и ЛГБТИ организација из пет европских земаља: Грузије, Пољске, Србије (Gayten-LGBT), Шпаније и Шведске. Поред два велика међународна истраживања и сарадње с европским институцијама, пројекат укључује и едукацију пружалаца здравствених услуга о положају транс особа и транс-афирмативном приступу у здравственој заштити. У априлу 2017. године одржан је европски тренинг за пружаоце здравствених услуга пред другу по реду конференцију Европског стручног удружења за трансродно здравље (EPATH), а у јуну 2017. године одржавају се тренинзи за пружаоце здравствених услуга у земљама-учесницама у пројекту.

Тренинг је намењен пружаоцима здравствених услуга: лекарима опште медицине, лекарима различитих специјализација, медицинским сестрама и техничарима и здравственим сарадницима који раде у државним и приватним здравственим установама на територији Републике Србије. Циљ тренинга је едуковање пружалаца здравствених услуга о транс-афирмативном приступу кроз унапређење њихових знања о положају и потребама транс особа у систему здравствене заштитите и примену стечених знања и вештина за пружање здравствених услуга у складу са транс-афирмативним приступом. Тренинг је обухватио следеће теме: појмове релевантне за рад с транс особама (пол, род, родни идентитет, сексуална оријентација), статус трансродности у медицинским класификацијама (МКБ, ДСМ) и де/психопатологизацију трансродности, искуства и потребе транс особа и пружалаца здравствених услуга кроз приказ и анализу резултата европског истраживања о транс особама у систему здравствене заштите, представљање модела добре праксе у раду с транс особама и анализу студија случаја уз групну дискусију о примени транс-афирмативног приступа у пружању здравствених услуга.
Тренингу су присуствовале и представнице Стручне службе Заштитника грађана.

b_280_0_16777215_00_images_20170411Goca.jpgМаргинализација, изложеност породичном и партнерском насиљу, низак степен образовања, који економско-социјално осамостаљење чини готово немогућим, и даље су преовлађујућа свакодневица велике већине Ромкиња у Србији, поручила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на конференцији „Ромкиње у Србији: Постигнућа, изазови и перспективе“, коју је у Палати Србија организовао Одбор за родну равноправност Националног савета ромске националне мањине у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији.

Полна диференцијација је код радно активних Рома и Ромкиња очигледна будући да мушкарци чине 77,5 одсто, а жене тек 22,5 процента запослених. Иако је јасно да је образовање једини начин на који Роми и Ромкиње могу да превазиђу проблем сиромаштва, резултати истраживања не охрабрују. Према подацима УНИЦЕФ-а, само 64 процента деце из ромских насеља завршава основну школу, док средњу похађа тек 22 одсто адолесцената. „Али чак кад се у тим малим процентима и изборе да добију диплому и успеју да пронађу посао, ми као друштво најчешће нисмо спремни да их прихватимо, јер не желимо да нам, рецимо, услуге пружају припадници и припаднице ромске мањине“, поручила је заменица заштитника грађана.

Ромкиње се суочавају и са повећаним ризиком од насиља у породици и партнерским односима. Стевановић каже да је број Ромкиња које пријављују насиље, према резултатима истраживања Заштитника грађана, занемарљив у односу на укупан број случајева пријављеног насиља. Неопходно је да држава обезбеди ефикасну истрагу случајева насиља над женама и да кривично гони и казни починиоце санкцијама које су сразмерне тежини кривичног дела. Само на тај начин оне ће стећи поверење у систем и храброст да се боре за своја права.

Заменица заштитника грађана указала је да Ромкиње и даље не располажу довољним информацијама о правима у области здравствене заштите и здравственог осигурања и механизмима заштите права, нити ове механизме користе, док се активности на превенцији репродуктивног здравља Ромкиња и њиховом образовању о томе не спроводе системски. Тако, према подацима Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, 38 процената свих жена старости 15–49 година, у ромским насељима, изјавило је да никада није користило неку методу да би избегле или одложиле трудноћу, док је 31 проценат Ромкиња имало најмање један абортус.

b_280_0_16777215_00_images_Novi-Sad.jpgГордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, указала je данас на округлом столу „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања у породици“ у Новом Саду на кључне недостатке у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, а пре свега на неопходност да институције система препознају постојање насиља у његовој најранијој фази и да ефикасно интервенишу у циљу заштите жртве. За то је, како је навела Стевановић, потребна адекватна стручност и поседовање потребних знања и вештина запослених које су у непосредном контакту са жртвом насиља.

Након испитивања више десетина случајева током прошле године, Заштитник грађана је упутио 104 системске препоруке органима у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима и заштите деце од злостављања и занемаривања у породици. Том приликом утврђено је, између осталог, да институције у систему заштите од насиља у породици неретко партнерско насиље квалификују као породични проблем и брачни сукоб због чега га не испитују, а да се мере у случају пријаве насиља у породици и партнерским односима не предузимају или се то чини на неодговарајући начин и неблаговремено.

 Мултисекторска сарадња није на задовољавајућем нивоу, нагласила је Стевановић, а полиција, центри за социјални рад и здравствене установе не размењују благовремено и у довољној мери информације које су од виталног значаја за евентуално даље предузимање мера у циљу заштите жртве насиља и њене деце.

b_280_0_16777215_00_images_Novi-Sad2.jpgЗаменица заштитника грађана је представила резултате анализа Заштитника грађана садржаних у посебним извештајима за заштиту жена од насиља, док је посебан део скупа био посвећен дискусији представника Заштитника грађана и центара за социјални рад, полиције, здравствених установа, судова и тужилаштва са територије Јужнобачког округа о поступању у случајевима насиља над децом и женама. Изнета су искуства ових органа и институција у поступцима, дефинисању проблема и недостатака у функционисању система заштите са којима се сусрећу у непосредном раду са жртвом, као и предлог мера за њихово отклањање.

b_280_0_16777215_00_images_goca-230302017-1.jpgГордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, учествовала је данас на Регионалном дијалогу у склопу пројекта “Бити ЛГБТИ у источној Европи“, у организацији програма Уједињених нација за развој (УНДП) и уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).

Стевановић је представила рад Заштитника грађана у области остваривања, заштите и унапређења права ЛГБТИ особа и нагласила да је она данас у Србији једна од најугроженијих група грађана, која се – због свог родног идентитета и сексуалне оријентације – суочава са бројним проблемима, укључујући и озбиљне и тешке облике насиља и дискриминације.

„ЛГБТИ особе веома ретко користе своје право да се обрате Заштитнику грађана, иако нам је свима позната чињеница да се њихова права крше у различитим областима јавног и приватног живота. На основу овога можемо закључити, као што и налази многих истраживања показују, да особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета немају поверења у надлежне институције и нису у довољној мери оснажене како би им се обратиле“, истакла је Стевановић.

Она је позвала надлежне органе да неодложно интензивирају напоре да кроз законодавне процесе, успостављање правила и стандарда рада, унапређење праксе, едукације и успостављање личне одговорности запослених, обезбеди пуну заштиту особа другачије сексуалне оријентације од сваког облика насиља и дискриминације, истовремено наглашавајући значај јавне речи у отклањању стереотипа и предрасуда о ЛГБТИ особама и развијању нулте толеранције према њиховој дискриминацији и угрожавању.

baner1