а

Мишљења и ставови

Заштитник грађана поздравља израду Нацрта закона у радној пракси, а истовремено је Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доставио мишљење на предложени текст закона са предлогом унапређења квалитета текста нацрта.

Након увида у достављени нацрт закона, Заштитник грађана је мишљења да текст треба допунити и формулисати на начин да се додатно заштити ЛГБТИ популација, особе са инвалидитетом и све оне рањиве групе или појединци који због неког личног својства често суочавају са дискриминацијом и другим видом кршења њихових права.

Заштитник грађана поздравља израду Нацрта закона о родној равноправности и похваљује значајна, квалитетна, потребна и иновативна решења садржана у њему, с обзиром да важећи Закон о равноправности полова није на одговарајући начин уредио област родне равноправности и није усклађен са преузетим међународним обавезама и супсидијарним законодавством.

У Мишљењу на Нацрт текста које је јуче упутио Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог Заштитник грађанапосебно наглашава предложену допуну (члан 52. став 1. тачка 3) како би се убудуће жртвама насиља обезбедио бесплатан преглед стручњака из области судске медицине, који би утврдили узрочно последичну везу повреда које су нанете жртви. Заштитник грађана је, на основу искустава у свом раду, дошао до закључка да увођењем специјалиста судске медицине одмах након почињеног насиља, процес доказивања насиља над женама и кривично гоњење насилника добија извеснији епилог и заврши се изрицањем одговарајуће казне учиниоцу насиља, и више пута указивао на неопходност оваквог обезбеђивања медицинских доказа о извршеном насиљу. Институционална размена информација између свих система који се баве заштитом жена жртава насиља је од изузетног значаја за спречавање породичног насиља и ефикаснију и свеобухватнију заштиту жртава родно заснованог насиља, а једна од неопходних мера у поступку је и обезбеђивање квалитетних медицинских доказа који могу бити искоришћени на суду против насилника, што Заштитник грађана истче у оквиру иницијативе „Учинимо насиље видљивим.

Заштитник грађана поздравља израду Предлога стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025. године, са Акционим планом за њено спровођење за период од 2021-2023. године, с обзиром да у својим редовним годишњим извештајима већ годинама указује на неопходност усвајања овог стратешког документа и понавља препоруку да Влада Републике Србије треба да усвоји Националну стратегију за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима.

Заштитник грађана сматра да је предлог овог стратешког документа стручно и темељно израђен, али у свом Мишљењу о Предлогу стратегије, које је доставио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, предложио је одређене измене и допуне текста у циљу прецизирања и употпуњавања одређених ставки, односно унапређења целокупног Предлога стратегије.

Заштитник грађана поздравља рад на изради Нацрта закона о истополним заједницама, прописа који је у Републици Србији раније предвиђен стратешким документима о превенцији и забрани дискриминације, чиме се наша земља приближава већинском кругу европских народа који су законски већ регулисали ову област. Ова институција у својим редовним годишњим извештајима годинама указује на потребу правног регулисања истополних заједница, односно да се донесе закон којим се уређују истополне заједнице и закон којим се уређују правне последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета.

Заштитник грађана сагледао је текст Нацрта закона и дао одређене сугестије и предлоге у мишљењу на Нацрт закона, које је доставио Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Иако је у Нацрту закона изричито наведено да се истополна заједница, између осталог, не може склопити ако је једно од лица млађе од 18 година, као и ако је једно од лица неспособно за расуђивање, Заштитник грађана је мишљења да је потребно размотрити прописивање старатељства и хранитељства као сметњи за закључење истополне заједнице, како би се спречила могућност злоупотребе односа личне зависности штићеника од старатеља, односно лица на хранитељству од хранитеља. Такође, Заштитник грађана указује да је потребно размотрити додавање новог члана након члана 23. Нацрта закона, којим ће се прописати старатељство и хранитељство као основи ништавости истополне заједнице, у складу са предложеном допуном члана 9. става 1. Нацрта закона и напред наведеним образложењем у вези са поменутом допуном.

Заштитник грађана је става да овим Нацртом закона није на свеобухватан и прецизан начин регулисано остваривање и заштита права детета у истополној заједници. Законом пре свега није регулисан услов и начин остваривања права партнера родитеља детета да одлучује о питањима која битно утичу на живот детета.

Такође, Решење садржано у члану 17. став 3. Нацрта закона може довести до правне несигурности с обзиром да прописује обавезу достављања извештаја о регистрованој истополној заједници дипломатско-конзуларном представништво земље чији је партнер страни држављанин, само у ситуацији ако је у тој земљи законом уређена заједница живота лица истог пола и предвиђен регистар таквих заједница. Наиме, на овај начин се искључује обавеза достављања извештаја бројним државама у којима није уређена заједница живота лица истог пола и предвиђен регистар таквих заједница, што утиче на правну сигурност, а нарочито имајући у виду да закључење истополне заједнице доводи до правних последица. Заштитник грађана је мишљења да би оптималније решење било да се пропише обавеза достављања извештаја о регистрованој истополној заједници дипломатско-конзуларном представништво земље чији је партнер страни држављанин у свим случајевима, осим уколико партнер који је страни држављанин захтева да се овакво обавештење не достави.

Поступајући по притужбама грађанки, Заштитник грађана је у Мишљењу упућеном Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања указао да је неопходно члан 12. став 7. Закона о финансијској подршци породици са децом ускладити са чланом 96. Закона о раду, како би се родитељима деце са сметњама у развоју, деце са инвалидитетом и тешко болесне деце, за коју је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица, омогућило да остваре право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета, пошто је реч о правима која се међусобно не искључују

baner1