Заштитник грађана покренуо је данас поступак контроле законитости и правилности рада надлежних органа у случају партнерског насиља које је јутрос почињено у породичној кући у околини Сомбора. Поступак је покренут по сопственој иницијативи на основу сазнања из медија да је у месту Стапар код Сомбора муж убио супругу, а затим извршио самоубиство.

Заштитник грађана је од Министарства унутрашњих послова затражио да му у року од 15 дана достави детаљан извештај о поступању надлежне полицијске управе, о активностима полицијских службеника и оствареној сарадњи са Центром за социјални рад Сомбор, као и са тужилаштвом по евентуалним ранијим пријавама партнерског насиља.

Од Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова тражи да у истом року изврши надзор над стручним радом Центра за социјални рад Сомбор, а нарочито у вези са евентуалним ранијим пријавама за партнерско насиље у тој породици и мерама које су предузете у циљу заштите жртава.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу сазнања из медија о постојању сумње да је седамнаестогодишњак из Алибунара током протеклог викенда у породичној кући претукао и силовао своју седамдесетједногодишњу баку која му је била старатељ, покренуо испитни поступак оцене законитости и правилности рада Центра за социјални рад у Алибунару. Поступак је покренуо и према Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Министарству унутрашњих послова – ПУ за град Панчево-ПС Алибунар.

Заштитник грађана је од ЦСР Алибунар затражио да га обавести о свим околностима случаја и које мере је центар предузимао посебно у заштити жртве, с обзиром на то да је по писању медија она две седмице раније пријавила насилно понашање унука и затражила помоћ од центра.

Даље, потребно је да Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова изврши стручни надзор над радом органа старатељства у овом случају. Од МУП-а је затражена информација да ли је раније било пријава насиља у тој породици и које мере је полиција предузимала у заштити жртве насиља, као и које мере је предузела након сазнања о случају.

Заштитник грађана је за изјашњења контролисаних органа дао рок од 15 дана.

Међународни дан жена настао је као дан борбе за женска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Активизам за афирмацију тих права и данас траје, јер већина жена и девојчица у Србији се још и данас суочава са неравноправношћу, родно заснованим насиљем и проблемима у остваривању поменутих права, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 8. марта, Међународног дана жена.

Родни стереотипи и предрасуде су и даље присутни, а дискриминација жена је такође видљива. Процене говоре да је свака трећа жена била жртва једне врсте насиља. Такође, оне се теже запошљавају, лакше изгубе посао, за исти посао у просеку зараде мање од мушкараца, али и много теже стижу до руководећег положаја.

Пандемија коронавируса додатно је отежала женама свакодневицу и још више продубила неједнакост између њих и мушкараца. Због пандемије жене су биле приморане да обављају значајно већи број кућних послова, што је утицало на то да су имале мање времена за посао и образовање.

Стога, 8. март увек треба посматрати као посебан дан за жене, који се обележава као прослава али и као континуитет борбе за права жена и девојчица у друштву, истакао је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита свим женама 8. март, Међународни дан жена, указујући да и поред напора државе на унапређењу њихових права у свим сегментима живота, жене и девојчице у Србији и даље нису у пуној мери равноправне у нашем друштву. Оне се веома често суочавају са насиљем и увредама у породици, у партнерским односима, на радном месту, у јавном простору. На жалост, последице пандемије коронавируса у највећој мери погађају жене, које се суочавају са повећаним обимом неплаћеног кућног рада, али и са економском несигурношћу и експлоатацијом на радном месту.

Због учесталих повреда права и достојанства жена у протеклих годину дана, заштитник грађана истиче да међу приоритете држава мора уврстити јачање економског и социјалног положаја жена, а посебну подршку држава и друштво мора пружити женама из вишеструко маргинализованих друштвених група – женама које су преживеле насиље, старијим женама, женама са инвалидитетом, самохраним мајкама, мигранткињама, избеглицама и интерно расељеним женама, женама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, Ромкињама, као и женама у руралним срединама које се свакодневно суочавају са кршењем њихових права.

У октобру прошле године Заштитник грађана представио је Извештај о раду група за координацију и сарадњу на подручју Града Београда, чији подаци указују на то да је од почетка примене Закон о спречавању насиља у породици донео побољшања у систему заштите од насиља у породици и партнерским односима, пре свега у погледу комуникације између органа надлежних за евидентирање, спречавање и санкционисање породичног насиља. Међутим, и даље постоје недостаци у примени закона и раду група за координацију и сарадњу, чије отклањање је неопходно за успостављање ефикасније и делотворније системске заштите жртава насиља, а озбиљан проблем представља недостатак стручног особља у центрима за социјални рад, те Заштитник грађана је започео активности из своје надлежности на решавању уочених проблема, од којих су неки већ отклоњени, поручио је Зоран Пашалић.