а

Uncategorised

Аутор Прве радне верзије Модела закона o роднoj равноправности је проф. др Маријана Пајванчић, у сарадњи са Саветом за родну равноправности и консултантима:

Ђурђица Ергић, председавајућа Савета за родну равноправност Заштитника грађана, активисткиња Ромског женског центра БИБИЈА

Лепојка Чаревић Митановски, председница организације за заштиту права и подршку женама са инвалидитетом „Из круга,“ чланица Савета за родну равноправност

проф. др. Слободан Савић, професор на Медицинском факултету у Београду, члан Савета за родну равноправност

Вања Мацановић, Аутономни женски центар Београд, чланица Савета за родну равноправност

проф др Сенад Јашаревић, Правни Факултет у Новом Саду

проф др Горана Ђорић, Филозофски факултет у Нишу

проф. др Вишња Ђорђић, Факултет физичке културе у Новом Саду

проф др Дубравка Валић, Недељковић, Филозофски факултет у Новом Саду

Драгана Петровић, експерткиња за родне политике, прва председница Савета за равноправност полова Владе Републике Србије.

Прва радна верзија Модела закона о родној равноправности је представљена у Народној скупштини Републике Србије, на седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, поводом обележавања 10. децембра – Међународног дана људских права. Текст Прве радне верзије Модела закона о родној равноправности је постављен на интернет страницу Заштитника грађана у циљу добијања коментара и сугестија свих заинтересованих субјеката.

О овом документу је дискутовано и у Скупштини АП Војводине, 4. фебруара 2015. године, као и у просторијама Сталне конференције градова и општина у Београду, са представницима и представницама јединица локалних самоуправа и локалних механизама за родну равноправност, 10. фебруара 2015. године.

Рок за достављање коментара на текст Прве радне верзије Модела закона о родној равноправности је истекао 1. марта 2015. године. Ауторка овог документа, проф. др Маријана Пајванчић, је након разматрања достављених коментара припремила Другу радну верзију Модела закона о родној равноправности.

Поштована госпођо Стевановић,

Не знам колико је уобичајено да се Заштитнику грађана шаљу поруке са похвалама за рад, али је недавна Препорука у вези са поступањем Центра за социјални рад Велико Градиште и Голубац повод да Вам пишем, односно похвалим Службу која је радила анализу случаја и саставила препоруку.

Све препоруке Заштитника грађана у вези са притужбама на насиље у породици су врло важне за корекцију рада органа управе и Аутономни женски центра их радо цитира и користи у раду са професионалцима. Препорука писана у вези са случајем у Великом Градишту посебно је добро написана у делу у којем се образлажу разлози за одлуку. Образложења и позивање на документа која регулишу рад органа јавне управе су у овој Препоруци нарочито детаљна и јасна. Она, као и Препорука у вези са случајем из Бујановца, се позива и на чл. 5 Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена, односно на утицај друштвених и културних обичаја, предрасуда и стереотипа у вези са улогом жена, који имају утицај на штетна поступање и одлуке професионалаца, што је врло важно. Код нас се насиље према женама само декларативно наводи као питање дискриминације жена, а готово никада се не препознаје институционална виктимизација услед дискриминације жене, те су ова два случаја, односно образложења дискриминације, врло значајна.

Из наведених и других разлога које нисам помињала, а који свакако доприносе промени институционалне праксе у овој области, желела бих још једном да у свој име и у име мојих колегиница из АЖЦ похвалим Службу која поступа по притужбама грађанки и грађана или на основу иницијативе Заштитника грађана, за одлична образложења уз препоруке у свим случајевима насиља према женама.

С поштовањем,

Тања Игњатовић

Аутономни женски центар

У жељи да подстакнемо веће учешће деце у остваривању, поштовању и заштити људских права, Заштитник грађана Републике Србије расписује наградни конкурс за најбоље ликовне радове на тему људских права особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, као и равноправности жена и мушкараца.

Циљ конкурса је да се из угла деце представи:

- положај у друштву особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, као и (не)равноправност жена и мушкараца (девојчица и дечака);

- идеје и предлози за унапређење њиховог положаја и остваривање права.

На конкурсу могу учествовати ученице и ученици од V до VIII разреда из: Сомбора, Вршца, Пожаревца, Бачке Паланке, Јагодине, Ваљева, Чачка, Ужица, Крагујевца, Зајечара, Бора, Пријепоља, Новог Пазара, Лесковца и Димитровграда.

Правила конкурса:

Радови се могу извести техником и средством по избору ауторке/аутора, али обавезно на папиру Блока бр. 4. Потребно је дати назив свом раду - слоган, идеја, мисао, порука и сл. На предњој страни рада, у доњем десном углу, треба да стоји потпис, разред и назив рада.

Уз рад је потребно на посебном папиру доставити: 1) име и презиме, адресу становања, град, број телефона и назив школе и 2) објашњење до пет реченица шта рад представља и шта је порука рада.

Избор најбољег рада из сваког града извршиће независна комисија, састављена од чланова Панела младих саветника Заштитника грађана, на основу следећих критеријума: естетски утисак, креативност и порука рада.

Ученица/ученик на конкурс може послати само један рад.

Конкурс је отворен до 15. маја.

Примљени радови се не враћају, а организатор конкурса задржава право да их изложи у својим просторијама или промовише на неки други начин.

Додела награда:

Ауторка/аутор најбољег рада из сваког од 15 градова добиће таблет.  Додела награда одржаће се у Београду крајем јуна 2014. године. Десет најбољих радова из сваког од 15 градова биће изложени у локалним библиотекама.

Начин пријављивања:

Радови се достављају у следећим библиотекама:

Сомбор - Градска библиотека ”Карло Бијелицки”

Бачка Паланка - Народна библиотека “Вељко Петровић”

Вршац - Градска библиотека

Пожаревац - Народна библиотека "Илија М. Петровић"

Ваљево - Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“

Крагујевац - Народна библиотека „Вук Караџић“

Јагодина - Народна библиотека "Радислав Никчевић"

Бор - Народна библиотека

Зајечар - Матична библиотека "Светозар Марковић"

Ужице - Народна библиотека

Чачак - Градска библиотека "Владислав Петковић Дис“

Пријепоље - Матична библиотека “Вук Караџић”

Нови Пазар - Народна библиотека “Доситеј Обрадовић”

Лесковац - Народна библиотека “Радоје Домановић”

Димитровград - Народна библиотека “Детко Петров”

*Заштитник грађана спроводи ову активност у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије и уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке

У жељи да подстакне веће ангажовање  грађана у унапређењу људских права и побољша разумевање положаја различитих  маргинализованих група у друштву, Заштитник грађана Републике Србије расписује наградни конкурс за студенте и новинаре за најбоље есеје на тему права особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, ЛГБТ особа, као и остваривања родне равноправности.

Есеј треба да анализира:

  • положај у друштву једне или више маргинализованих група, односно особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, ЛГБТ особа као и (не)равноправност жена и мушкараца

  • и да понуди идеје и предлоге за унапређење њиховог положаја и остваривања права

На конкурс се могу јавити новинари (запослени у медијској кући/редакцији или слободни новинари) и студенти (додипломци, свих факултета)

Правила конкурса

  • текст са којим се конкурише мора бити нов, односно да није раније објављиван

  • текст може бити теоријски, аналитички, опис и коментар неког примера добре праксе,  искуствени и др.

  • текст сме да има највише 12000 карактера са проредом

Начин пријављивања

  • аутор приликом конкурисања мора да нагласи да ли је студент или новинар и наведе следеће податке: име и презиме, адресу становања и град, број телефона, и-мејл адресу, као и назив медијске куће/редакције у којој ради, односно назив факултета и групе/одељења и годину студија.

  • текстови могу да се шаљу редовном (Делиградска 16, 11000 Београд) или електронском поштом ( ). Штампани текстови морају бити куцани (текстови писани руком се неће разматрати). Уколико се текст шаље електронском поштом, у наслову поруке (subject) мора да стоји „За конкурс за људска права“, а сам текст мора бити у прилогу поруке (attachment).

Рок за достављање текстова је 10. мај 2014 године.

Додела награда

  • стручна комисија за оцену текстова ће изабрати по три најбоља текста у две категорије (за новинаре и за студенте).

  • најбољи текстови ће бити објављени у дневним новинама/недељницима, и на сајту Заштитника грађана,  а аутори награђени таблетом.

  • резултати конкурса (имена аутора шест најбољих текстова биће објављени на сајту Заштитника грађана током јуна месеца).

  • приспели текстови се не враћају.

  • награде ће бити уручене на посебној церемонији крајем јуна месеца.

*Заштитник грађана спроводи ову активност уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке

Делиградска 16, 11 000 Београд

Телефон: 011 2068 100

Факс: 011 2068 182

www.zastitnik.rs

особе за контакт: Владимир Јовановић 064/8768 564 ( ) и Светлана Вукомановић 064/8768 586 ( ). Тел. 2068 134

Мониторинг тим Заштитника грађана у коме су поред Гордане Стевановић били Вања Мацановић, чланица Савета заштитника грађана за родну равноправност и запослени у Одељењу за родну равноправност 13. и 14. марта боравио је у општини Ада.

Првог дана посете организован је састанак са представницима Oпштине, Полицијске управе Кикинда, Центра за социјални рад Ада, Дома здравља Ада и Основних јавних тужилаштава у Сенти и Суботици како би се разменила искуства у области заштите жена од насиља у породици и партнерског насиља на територији општине Ада. У трочасовном разговору представници органа јавне власти и тужилаштава указали су Заштитнику грађана на начин како поступају у случају када жена пријави насиље а истовремено на изазовe са којима се суочавају у тим ситуацијама.

Састанак је завршен потписивањем Споразума о сарадњи органа на локaлном нивоу у области заштите жена од насиља у породици у општини Ада.

Другог дана посeте, у просторијама библиотеке "Сарваш Габор" у Ади, заменица заштитника грађана и запослени у Стручној служби, разговарали су са грађанима о тешкоћама са којима се суочавају приликом остваривања права. Грађани су указивали на проблеме са којима се деца суочавају у образовном систему, остваривању права на здравствену заштиту и права из пензијско и инвалидског осигурања, а тражени су и савети из области рада правосудних органа.

baner1