Иако је у Србији донет широк антидискриминативни законски оквир, права ЛГБТИ особа су недовољно поштована и заштићена. Та заједница 15 година након декриминализације хомосексуалности се и даље суочава са дискриминацијом, вербалним и физичким насиљем, говором мржње, оценио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана поноса.

Пашалић је додао да сви грађани морају бити третирани са поштовањем, да живе слободно, без страха од дискриминације или насиља. Подржавање права ЛГБТИ особа значи изградњу инклузивног друштва у којем се цени разноликост и прихватају све индивидуалности.

Примарну одговорност за смањење социјалне дистанце према ЛГБТИ заједнице мора да преузме држава свеобухватном едукацијом друштва, поштовањем права припадника ЛГБТИ заједнице, забраном говора мржње, као и применом одговарајуће казнене политике према насилницима. Те мере институција Заштитника грађана већ од раније иницира, истакао је Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог да га обавести да ли је припремило подзаконске акте којима би се омогућила примена Закона о родној равноправности којим је, између осталог, прописано да лице које није здравствено осигурано по било ком другом основу стиче то право по основу неплаћеног рада у кући.

Пашалић је у допису надлежном министарству подстио да је Законом о родној равноправности, који је ступио на снагу 1. јуна 2021. године, прописано да се подзаконски акти за спровођење овог закона доносе у року од годину дана од дана ступања закона на снагу.

Заштитник грађана од ресорног министарства, које врши надзор над применом овог закона, тражи да га у року од 15 дана обавести о мерама које је самостално предузело и у сарадњи са другим надлежним органима како би се омогућила примене законских одредби у пракси.

Пашалић подсећа да по Закону о родној равноправности лица која нису здравствено осигурана по било ком другом основу стичу то право по основу неплаћеног кућног рада  (вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице, неплаћени рад на пољопривредном имању и др).

Заштитник грађана Зоран Пашалић данас је, поводом 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља над женама, позвао све жене у Србији које трпе психичко или физичко насиље да се охрабре да то пријаве надлежним органима и институцији на чијем је челу и указао на неопходност економског јачања жена жртава насиља.

"Неопходно је предузети мере да се економски ојачају жене жртве насиља да би могле да буду у прилици да, након проживљених траума, напусте насилника и да воде самосталан живот. Пре 18 година сам као судија Прекршајног суда у Београду почео да се бавим заштитом жртава породичног насиља, које се, како је пракса показала, у ситуацији када не могу да се економски одвоје од насилника, враћају у зачарани круг насиља", рекао је Пашалић.

Пашалић је подсетио да је на предлог Институције Заштитника грађана жртвама породичног насиља омогућен хитан бесплатан преглед код лекара судске медицине како би се „фиксирали“ докази и како би се тај лекарски извештај касније користио у судском поступку чиме би се омогућило да починилац насиља буде адекватно кажњен.

"Морамо радити на подизању свести грађана Републике Србије о нултој толеранцији на сваку врсту насиља. Најтежа последица породичног насиља јесте отварање новог круга насиља јер особа која живи са насиљем постаје или будући насилник или будућа жртва", додао је Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић позвао је данас надлежне државне органе, међународне и организације цивилног друштва на унапређење комуникације и сарадње у циљу имплементације ревидиране Међународне класификације болести Светске здравствене организације којом је трансродни идентитет уклоњен са листе менталних обољења.

"Трансродни идентитет је 2019. године ревизијом Међународне класификације болести (МКБ 11) уклоњен са листе менталних обољења и премештен у домен сексуалног здравља. Република Србија има обавезу да примењује међународне стандарде и усклади своје прописе“, изјавио је Пашалић.

Пашалић је данас у седишту институције Заштитника грађана иницирао дијалог представника државних органа, здравствених установа, међународних и организација које се баве заштитом права трансродних особа, којем је присуствовао и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Министар Жигманов је рекао да се институционални оквир за имплементацију МКБ 11 изграђује, да су боља комуникација свих актера и интерсекторска сарадња неопходни како би се овај процес успешно окончао и да ће његово министарство дати допринос унапређењу системских мера и услуга у корист грађана.

Дијалогу, одржаном на иницијативу удружења трансродних особа „Колектив Талас“, присуствовали су в.д. помоћника директора Управе за биомедицину Министарства здравља др Војислав Радосављевић, шефица Кабинета за трансродна стања Клинике за психијатрију КЦС прим. др Драгана Дуишин и председница Републичке стручне комисије за трансродна стања проф. др Светлана Вујовић.

Такође, састанку су присуствовали и представници Мисије УН у Србији и Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, Лекарске коморе Србије, Института за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић - Батут", Повереника за заштиту равноправности Републике Србије и представници удружења трансродних особа „Гетен“ и „XY Спектрум“.