Извештај УНДП-а „Бити ЛГБТИ у Србији“ даје приказ о томе којим нормативним оквирима Србија гарантује и унапређује права припадника ЛГБТИ популације, као и слику о томе са којим проблемима се ова популација најчешће сусреће због своје сексуалне оријентације у нашој земљи. Оно што нама државним органима преостаје јесте да видимо шта све још можемо учинити за побољшање њиховог положаја, указала је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на представљању извештаја УНДП-а у Народној скупштини у Београду.

Она је на заједничкој седници скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова и Одбора за европску интеграцију на којој је пред одборницима, представницима државних органа и цивилног сектора представљен извештај навела, да се ЛГБТИ особе слабо обраћају Заштитнику грађана, па се ствара слика да проблема нема у остваривању њихових права, а основни разлог лежи у неповерењу у институције система.

Не обраћају се државним институцијама, јер немају поверења у њих. Плаше се да њихова обраћања неће остати у тајности, нису сигурни да ће институције заштитити њихова права и да ће насилници бити адекватно кажњени, нагласила је Стевановић.

Она је додала да медији морају да обраћају пажњу на посебно рањиве групе, а када је реч о ЛГБТИ особама треба да приближе широј јавности проблеме са којима се оне суочавају. Такође, образовни систем треба да ради на развијању толеранције и отклањању предрасуде код деце према особама другачије сексуалне оријентације, да уџбеници приказују ЛГБТИ особе у складу са међународним стандардима, а наставници да се едукују и сензибилишу, како би на одговарајући начин поступали са ЛГБТИ ученицима.

Извештај УНДП „Бити ЛГБТИ у Србији“ је потврдио оцене и препоруке Заштитника грађана садржане у његовим годишњим извештајима за 2016. и претходне године. Овај извештај је значајан пресек стања када је реч о остваривању и заштити права ЛГБТИ особа, али и подсетник да треба да уложимо веће напоре у циљу отклањања препрека у остваривању и заштити права ове групе грађана, истакла је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на данашњем представљању извештаја УНДП о положају ЛГБТИ особа у Србији у београдском Медија центру.

Стевановић је навела да овај извештај констатује одређене помаке и напредак у остваривању права ЛГБТИ особа. Иако је неспорно да они постоје, ипак нису отклоњени бројни системски недостаци и препреке са којима се ЛГБТИ особе свакодневно суочавају, нити је дошло до сузбијања стереотипа, предрасуда, стигме и насиља због којих је право на достојанствен живот ЛГБТИ особама често суспендовано. Заменица заштитника грађана је скренула пажњу да се ЛГБТИ особе ретко обраћају државним институцијама са својим проблемима, чак и у случају претњи насиља, јер се плаше стигматизације од стране своје околине уколико се открије њихова сексуална оријентација и/или родни идентитет, а са друге стране ретко долази до одговарајућег одговора органа и адекватног санкционисања насилника. Медији имају обавезу да обраћају пажњу на посебно рањиве групе, а када је реч о ЛГБТИ особама треба да приближе широј јавности проблеме са којима се оне суочавају и извештавају о њима етички и афирмативно током целе године, а не само уочи Параде поноса. Образовни систем треба да ради на развијању толеранције и отклањању предрасуде које деца већ у основној школи имају према особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, да уџбеници приказују ЛГБТИ особе у складу са најновијим научним достигнућима и међународним стандардима, а наставници да се едукују и сензибилишу, како би на одговарајући начин поступали са ЛГБТИ ученицима и ученицама додала је Гордана Стевановић. Она је указала да правне последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета нису нормативно уређене, као и на неопходност правног регулисања њиховог положаја.

Извршна директорка регионалне мреже "Ера" Драгана Тодоровић је навела да је ситуација у земљама Западног Балкана по питању ЛГБТИ особа слична и да већина становништва тих земаља сматра да је хомосексуалност болест. По њеним речима земље у региону имају добре законске оквире, али да се мора радити на већој примени закона, јер постоји велики јаз измељу нормативног оквира и реалности.

Говорећи о извештају "Бити ЛГБТИ у Србији" координатор тог пројекта Ненад Петковић је рекао да су ЛГБТИ особе изложене дискриминацији у разним областима живота здравству, запошљавању, образовању, приступу социјалним услугама. Указао је да су ЛГБТИ особе често жртве злочина из мржње и говора мржње али да ти злочини нису прописно истражени, додајући да нема судских пресуда које их санкционишу злочине из мржње на основу стварне или претпостављене оријентације или родног идентитета. Он је додао да Србији недостаје и закон о родном идентитету и закон који ће регулисати истополне бракове.

Начело родне равноправности пада на испиту сваког пута када жена претрпи насиље а не пријави га; када га пријави а органи не предузму мере заштите; када га пријави а не добије услугу подршке; када буде исељена из свог дома, а насилник остане у њему - рекла је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић у Новом Саду на јавној дебати посвећеној стању институционалних механизама за родну равноправност.

Стевановић је на дебати „Војводина – лидерка родне равноправности“, коју је организовала Академија женског лидерства у Медија центру Војводине нагласила, да иако се доста говори о родној равноправности и начелу једнаких могућности, суштински ниједно од та два није спроведено у пракси. Чињенице говоре да жене проводе у неплаћеном послу више од четири сата дневно, а популациона, демографска политика и родни стереотипи чине да се родитељство види првенствено као одговорност и улога жена. Просечна зарада мушкараца је већа од просечне зараде жена и у јавном и у приватном сектору, a женска радна снага концентрисана је у слабије плаћеним секторима. Традиционализам условљава већу техничку неписменост жена, што их касније маргинализује на тржишту рада, приступ образовању је отежан деци, посебно девојчицама из маргинализованих група.

Заменица је указала да није предузимана ниједна системска активност на искорењивању родних стереотипа, укључујући и говор јавних личности и медијско извештавање, као и да заступљеност жена на нивоима одлучивања и креирања политика испод границе која је већ прописана законом. „Први подаци добијени у истраживању о постојању локалних механизама за родну равноправност и заступљености жена у процесу одлучивања, које управо спроводи Заштитник грађана, показују потпуну дисцпропорцију између заступљености жена на оперативном, извршилачком нивоу и на нивоу доношења одлука и политика. Од 44 јединица локалне самоуправе, само у три су председнице жене, у 35 јединица локалне самоуправе број жена у скупштини је мањи од законом прописаних 30 одсто, жене са инвалидитетом и Ромкиње су у већини јединица локалне самоуправе искључене из процеса доношења одлука. Насупрот томе, на нижим руководилачким и извршилачким местима број жена је већи, а у највећем броју јединица локалне самоуправе жене са инвалидитетом и Ромкиње нису укључене ни на овом нивоу“ рекла је Стевановић.

Тренутна ситуација о покрајинским родним механизмима није охрабрујућа, и учесници скупа, као и активисти скрећу пажњу на важност опстанка још увек крхког система који треба да допринесе равноправном положају свих грађана и грађанки у Војводини.

Заштитник грађана, поводом Међународног дана поноса, 27. јуна, указује да у Србији и даље није обезбеђена пуна равноправност и остваривање права ЛГБТИ особа и да је обавеза органа власти да свакоме, под законом предвиђеним условима, обезбеде остваривање зајемчених људских права и слобода у пуној мери.

ЛГБТИ особе и даље су изложене, због своје сексуалне оријентације и родног идентитета, разним облицима насиља, укључујући и физичко, немају пуну слободу изражавања и окупљања, изложене су дискриминацији и нетрпељивости на радном месту, школама, локалним заједницама. Због раширених стереотипа, предрасуда и неприхватања од стране заједнице нису слободне да искажу своје сексуално опредељење и родни идентитет. Њихове животне заједнице нису препознате и уређене у правном систему, као ни правне последице прилагођавања (промене) пола, због чега су онемогућене у остваривању бројних права у оквиру породичног живота, здравља, личног статуса, рада, социјалне заштите, образовања и других животних области. Заштитник грађана позива на успостављање нулте толеранције према дискриминацији и насиљу према ЛГБТИ особама и интензивирање напора органа власти на обезбеђивању услова за пуно и равноправно остваривање права ЛГБТИ особа у Србији, нарочито у односу на младе ЛГБТИ.

Усвајање прописа који унапређују положај ЛГБТИ особа, едукације о њиховом положају и правима на свим нивоима образовања и стручног усавршавања, активности усмерене на разбијање предрасуда и стереотипа и развијање услуга подршке, посебно за младе ЛГБТИ које су без дома јер су их породице одбациле, су неке од активности чије је спровођење неопходно за суштинско унапређивање положаја особа другачије сексуалне оријентације и родног идентитета.