а

Заштитник грађана је поводом силовања девојке у околини Пландишта затражио од Центра за заштиту жртава трговине људима информације о поступању у овом случају, а по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад Пландиште и Министарства унутрашњих послова.

Заштитник грађана је, на основу сазнања из медија да су отац и син након просидбе исплатили новчани износ породици девојке, да је она на путу ка њиховој кући покушала да побегне, да су је њих двојица ухватили и наизменично силовали у њиховој кући, затражио од Центра за заштиту жртава трговине људима Заштитник грађана да га у року од 15 дана обавести о активностима које је предузео у овом случају.

Од ЦСР Пландиште Заштитник грађана тражи да га у истом року обавести да ли се породице насилника али и жртве налазе на њиховој евиденцији, да ли је раније било пријава за насиље и да ли су разматране на Групи за координацију и сарадњу, као и које радње је Центар, у сарадњи са другим органима, предузео по евентуалним пријавама насиља.

Заштитник грађана од МУП-а тражи да му у року од 15 дана достави извештај о поступању у овом случају али и по евентуалним ранијим пријавама насиља у породици насилника али и породици жртве, као и радњама које су предузете у сарадњи са другим надлежним органима како би се пружила адекватна заштита могућим жртвама насиља.

Фото: Заштитник грађана
Фото: Заштитник грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је у циљу смањења ризика од фемицида неопходно унапредити комуникацију надлежних органа приликом рада на заштити жртава породичног насиља укључивањем здравствених установа, односно лекара психијатријске струке у рад Група за координацију и  сарадњу које су образоване при тужилаштвима.

"Лекари психијатри могу имати најпрецизније податке о психичком стању насилника који су неретко зависници од алкохола или наркотика и који су били на хоспитализацији пре извршеног фемицида, што је веома значајно за процену ризика и одређивање мера заштите за жртву породичног насиља и спречавање убиства жртве, односно понављања насиља", рекао је Пашалић на конференцији "Институционални одговор на фемицид у Републици Србији" одржаној у Дому Народне скупштине Републике Србије.

"У поступцима контроле рада надлежних органа које смо по сопственој иницијативи водили у случајевима фемицида утврдили смо да је било тешко охрабрити жртву да пријави насилника надлежним органима посебно у случајевима дугогодишњег насиља, када је процењени ризик од понављања насиља био висок“, навео је Пашалић на конференцији коју су организовали Женска парламентарна мрежа и Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије.

Заштитник грађана је рекао да је у тим поступцима утврђено и да су многе жртве које су се одважиле да насилника пријаве, често одустајале од кривичног гоњења насилника и повлачиле своје исказе, што је онемогућавало вођење кривичног поступка.

Пашалић је додао да је контролним поступцима утврђено да су жртве у поступцима због насиља у породици који су претходили фемициду врло ретко биле позиване и охрабриване да учествују у раду Група за координацију и сарадњу, а једна од наших препорука јесте да жртве учествују ако желе и уколико је то могуће јер оне најбоље познају насилнике и могу бити од велике помоћи надлежним органима приликом процене ризика од насиља и прижања заштите и подршке жртви.

 "Најтежа последица дугогодишњег насиља у породици јесте што оно отвара зачарани круг насиља тако што од деце прави или будуће насилнике или будуће жртве. У једном од поступака које смо водили утврдили смо да је син почео да поприма обрасце оца насилника-убице и да осуђује мајку због покушаја да напусти насилника, а да је ћерка преузела улогу жртве и повукла се у себе“, рекао је Пашалић.

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић подсетила је у дискусији да је Министарство за бригу о породици и демографију формирало Радну групу за измену Породичног закона, у чијем раду је Заштитник грађана узео учешће у циљу измене дефиниција насиља у породици, као и увођења нових мера заштите жртава насиља у породици.

Стојановић је навела да се институција Заштитника грађана залаже за прописивање нових мера које би подразумевале издавање налога за лечење од алкохолизма и наркоманије као и издавање налога за укључивање у психосоцијални третман или специјализовани третман починиоца насиља, које би могли да изричу грађански судови.

Стојановић је навела да је Закон о спречавању насиља у породици значајно унапредио рад надлежних органа у одговору на насиље, али да посебни извештаји и случајеви које је Заштитник грађана водио у случајевима фемицида показују да је додатно унапређење потребно и то као боља сарадња између различитих државних органа.

Неопходно је да се у рад на заштити жртава насиља укључе органи из области  здравства, образовања, али и Управа за извршење кривичних санкција посебно у случајевима када насилник завршава са издржавањем казне затвора због кривичних дела у вези са насиљем у породици о чему би надлежни центар за социјални рад требало да има сазнања, рекла је Стојановић.
 

Фото: Заштитник грађана
Фото: Заштитник грађана

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић нагласила је данас да се старије жене на селу налазе у неповољном положају јер су махом социјално искључене и невидљиве, лошег су материјалног стања и отежан им је приступ социјалним и здравственим услугама.

"Старије жене на селу спадају у део популације који је недовољно видљив и недовољно гласан о свом неповољном положају. Оне не уживају у пуном обиму права из области социјалне и здравствене заштите, пре свега због недовољно развијених посебних услуга и сервиса подршке на локалном нивоу", рекла је Стојановић на конференцији "Од детињства до права на достојанствену старост – људска права и институције".

Стојановић је, на скупу који су у Новом Саду организовали Покрајински заштитник грађана и Институт за криминолошка и социолошка истраживања из Београда, навела да се старије жене на селу налазе у лошој материјалној ситуацији јер најчешће учествују у неплаћеном кућном и раду на газдинству.

Фото: Заштитник грађана
Фото: Заштитник грађана

Заштитник грађана непрестано указује на потребу подизања свести о правима старијих особа, посебно старијих жена на селу. У том правцу, у пројекту који спроводимо са удружењем "Amity - Снага пријатељства" уз подршку Савета Европе, мапирали смо релевантне партнере на пољу заштите права старијих жена на селу, посебно на локалном нивоу, рекла је Стојановић.

На основу мапирања, израдили смо Регистар организација цивилног друштва које се баве заштитом и промоцијом економско-социјалних права старијих жена на селу, као и механизам за мапирање распрострањености и праћење квалитета услуге помоћи у кући као услуге социјалне заштите и услуге здравствене заштите уз уважавање социо-демографских карактеристика корисница, додала је Стојановић.

Према речима заменице Заштитника грађана, циљ овог пројекта је заштита права старијих жена на селу кроз извештавање о спровођењу Ревидиране Европске социјалне повеље као инструмента која прокламује и подстиче пуну заштиту и уживање права старијих, посебно кроз члан 23 - Право старијих на социјалну заштиту.

Фото: Заштитник грађана
Фото: Заштитник грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да надлежни органи треба да раде на унапређењу положаја жена које живе на селу, посебно старијих жена, и да им олакшају приступ услугама у заједници.

Пашалић је поводом Међународног дана жена на селу, 15. октобра, подсетио да жене које живе на селу, а посебно старије жене, представљају једну од најрањивијих категорија становништва и да им је отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници, као и јавном превозу.

Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић навела је да жене на селу нису економски самосталне и ретко поседују имовину, да не остварују увек право на пензију и да до недавно није постојао законски основ да им се вреднују бројни сати које проводе у неплаћеном кућном раду, водећи бригу о другим члановима породице, о домаћинству и о пољопривредном газдинству.

Стојановић је рекла да је важно да жене на селу, посебно старије жене, буду оснажене да надлежним органима пријаве насиље сваке врсте и да препознају разне облике дискриминације која се врши над њима, као и да је неопходно радити на подизању њихове свести о различитим облицима насиља у породици и о механизмима заштите.

Заштитник грађана ради на унапређењу остваривања права жена на селу, са посебним фокусом на старије жене и кроз пројекат Јачање капацитета Заштитникa грађана у заштити и промоцији економско-социјалних права, у складу са ратификованим одредбама Ревидиране Европске социјалне повеље, који подржава Савет Европе, рекла је Стојановић.

Заменица Заштитника грађана је позвала све жене на селу, посебно старије жене, да се обрате Заштитнику грађана у ситуацијама када сматрају да су им права повређена или када надлежни органи нису предузели мере из својих надлежности како би жене, посебно оне старије, оствариле своја права.

baner1