Начело родне равноправности пада на испиту сваког пута када жена претрпи насиље а не пријави га; када га пријави а органи не предузму мере заштите; када га пријави а не добије услугу подршке; када буде исељена из свог дома, а насилник остане у њему - рекла је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић у Новом Саду на јавној дебати посвећеној стању институционалних механизама за родну равноправност.
Стевановић је на дебати „Војводина – лидерка родне равноправности“, коју је организовала Академија женског лидерства у Медија центру Војводине нагласила, да иако се доста говори о родној равноправности и начелу једнаких могућности, суштински ниједно од та два није спроведено у пракси. Чињенице говоре да жене проводе у неплаћеном послу више од четири сата дневно, а популациона, демографска политика и родни стереотипи чине да се родитељство види првенствено као одговорност и улога жена. Просечна зарада мушкараца је већа од просечне зараде жена и у јавном и у приватном сектору, a женска радна снага концентрисана је у слабије плаћеним секторима. Традиционализам условљава већу техничку неписменост жена, што их касније маргинализује на тржишту рада, приступ образовању је отежан деци, посебно девојчицама из маргинализованих група.
Заменица је указала да није предузимана ниједна системска активност на искорењивању родних стереотипа, укључујући и говор јавних личности и медијско извештавање, као и да заступљеност жена на нивоима одлучивања и креирања политика испод границе која је већ прописана законом. „Први подаци добијени у истраживању о постојању локалних механизама за родну равноправност и заступљености жена у процесу одлучивања, које управо спроводи Заштитник грађана, показују потпуну дисцпропорцију између заступљености жена на оперативном, извршилачком нивоу и на нивоу доношења одлука и политика. Од 44 јединица локалне самоуправе, само у три су председнице жене, у 35 јединица локалне самоуправе број жена у скупштини је мањи од законом прописаних 30 одсто, жене са инвалидитетом и Ромкиње су у већини јединица локалне самоуправе искључене из процеса доношења одлука. Насупрот томе, на нижим руководилачким и извршилачким местима број жена је већи, а у највећем броју јединица локалне самоуправе жене са инвалидитетом и Ромкиње нису укључене ни на овом нивоу“ рекла је Стевановић.
Тренутна ситуација о покрајинским родним механизмима није охрабрујућа, и учесници скупа, као и активисти скрећу пажњу на важност опстанка још увек крхког система који треба да допринесе равноправном положају свих грађана и грађанки у Војводини.
