Догађај ,,Дијалог о Уставу“ одржан је данас у згради УН у Београду у организацији Женске платформе за развој Србије, у сарадњи са Агенцијом УН за родну равноправност. Реч је о првом у низу планираних догађаја на тему измена Устава Републике Србије у контексту европских интеграција и АП за Поглавље 23, који садржи активности у вези са изменама важећег устава, али и у вези са инкорпорирањем у Устав принципа родне равноправности и развојне димензије. На скупу су представљени резултати Радне групе Женске платформе за развој Србије у вези са предлозима за измену Устава Републике Србије. Професорка Маријана Пајванчић је истакла да је фокус на људским правима која се најдиректније односе на питања родне равноправности, а нови Устав мора укључити и компоненту одрживог развоја и све што он подразумева. Она је истакла да Устав не пишу уставни правници, већ да они формулишу оно што грађани и грађанке желе, као и да резултати након овог и наредних планираних сусрета могу бити упућени доносиоцима одлука. Став Женске парламентарне мреже је да је неопходна потпуна ревизија Устава, а не само свођење на ревизију Поглавља о правосуђу. Норме Устава треба да буду уопштене, али то не значи да треба да буду неразумљиве. Неопходно је да приликом ревизије Устава буде јасно инкорпорирано признање свих извора права (статус међународних извора мора бити потпуно консеквентно регулисан у Уставу), принцип социјалне правде (да се успостави одговоран однос према развојним ресурсима и политика једнаких могућности), подела власти (са гаранцијама независности судске власти), контрола и одговорност власти (постојање инструмената контроле, принцип јавности и одговорности), ојачати непосредно учешће грађана у Одборима, вертикална подела власти (омогућити локални и регионални ниво власти), ојачати учешће грађана и грађанки на свим нивоима, људска права су границе власти – људско индивидуално право и његова заштита је мера ствари преко које се мери све остало, судска, уставно-судска заштита и независна тела – статус свих независних тела треба да буде регулисан Уставом, потребно је дефинисати судску власт Уставом и успоставити јаке гаранције независности судске власти, да се јасно одреди однос судске и других грана власти, како би се обезбедила и гарантовала независност судства, као и направити јасну дистинкцију између судова и Уставног суда.
Закључци са овог скупа ће бити обликовани и послати свим учесницама и учесницима. Женска парламентарна мрежа ће упутити писмо Координационом телу за родну равноправност Владе Републике Србије и затражити информације шта се дешава са Нацртом закона о родној равноправности. Овом скупу је присуствовала представница Стручне службе Заштитника грађана.
