Кључну улогу у превенцији и заштити жена од насиља треба да имају органи на локалном нивоу, где је подршка жртви, или жени која је насиље већ преживела, најважнија и где је може добити, рекла је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на стручној конференцији пројекта „Заустави-заштити-помози – снажнији институционални одговор на родно засновано насиље у АП Војводини“ у Новом Саду. Конференцију је организовао Покрајински секретаријат за здравство са темом Траума и исцељење - третман психолошких последица за жене и девојке са искуством породичног и сексуалног насиља.
Стевановић је у уводним речима нагласила да је Заштитник грађана од јануара 2013. до јуна 2014. године спровео истраживање, чији резултати показују бројне недостатке у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима. Поступајући службеници недовољно препознају и разумеју положај жене која трпи насиље, насиљу који се први пут догодило често се даје значење породичног или партнерског конфликта, међусобна сарадња и размена информација између надлежних органа је на незадовољавајућем нивоу. Заштитник грађана је утврдио и да неке здравствене установе жртвама насиља наплаћују издавање потврда о повредама које су претрпеле услед насиља у породици или партнерским односима.
Осим наведеног, немамо јединствене евиденције о случајевима насиља над женама већ сваки систем води евиденцију за себе што доводи до тога да је проверавање и упоређивање података скоро немогуће. Само 14 одсто здравствених радника и сарадника је обучавано о насиљу над женама, указала је заменица заштитника грађана.
Како је рекла, Заштитник грађана је надлежним органима 27. јула и 28. августа ове године упутио низ системских препорука како би се отклонили утврђени недостаци који се очигледно понављају, и унапредило поступање полиције, органа старатељства и здравствених установа у случајевима насиља у породици и партнерским односима и спречили слични пропусти.
Третмани исцељења и опоравка жртве требало би да буду започети и обезбеђени у поступцима пред центрима за социјални рад, као и у тужилачким и судским поступцима за породично и сексуално насиље. Пошто код државних органа о томе још није довољно развијена свест, жртва често пролази кроз дуготрајне процесе саслушавања и поновљеног преживљавања трауме, често пред бројном „публиком“, суочавање са починиоцем и поновним вређањима, застрашивањима и слично. Уместо да добије третман за рехабилитацију, жртва буде и секундарно виктимизована, рекла је Гордана Стевановић и додала да је улога медија у информисању јавности о положају жртве насиља веома важна.
