Убиства жена у породици или партнерским односима најчешће су коначан исход дуготрајног насиља над жртвом. Фемициду скоро без изузетка претходи насиље према жртви, а неретко и према члановима породице и трећим лицима изван породичног окружења, и тој чињеници се не поклања довољно пажње, рекла је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић у Скупштине АП Војводине у Новом Саду.
Стевановић је на конференцији мреже ,,Живот без насиља“, под називом ,,Истанбулска конвенција – Одговорност и обавезе институција“ указала да се надлежни органи по правилу не проверавају историју (породичног/партнерског) насиља у случајевима фемицида. Историја насиља често није део извештаја и одлука надлежних органа у поступцима који се, након убиства жене, воде, нити она има утицај на коначне одлуке о кривици учиниоца и приликом одмеравања санкције. Она је навела да налази до којих Заштитник грађана долази у поступцима контроле правилности и законитости рада органа у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, покренутим по притужбама грађана/ки и по сопственој иницијативи, између осталог, у 14 случајева убистава жена (фемицида), од стране њихових (бивших) партнера, односно чланова породице, у 12 случајева фемицида, као и у 46 случајева насиља у породици и партнерским односима указују на релативизацију феномена насиља у породици од стране поступајућих службеника, која произилази из његовог неразумевања, односно давање пријављеном насиљу значења брачног или партнерског сукоба. Из овога произилазе неодговарајуће одлуке органа, непредузимање одговарајућих мера и неадекватан и неблаговремен избор мера за заштиту жена од насиља.
Гордана Стевановић је додала да је Заштитник грађана утврдио и да се информацијама које се односе на насиље не посвећује дужна пажња, што утиче на ефикасност рада органа и избор мера за заштиту жртве, као и да често изостаје редовна размена свих информација или се не спроводи благовремено. Поменути пропусти више су резултат непримењивања прописа и стандарда који већ постоје, а мање резултат недостатака у правном и стручном оквиру, указала је заменица заштитника грађана.
