Заштитник грађана честита женама у Србији 8. март, Међународни дан жена.
„Незапосленост, сиромаштво, конфликти и кризе погађају жене теже него мушкарце. Управо учешће жена, и још више лидерство, најбољи је начин да се та неравноправност и друштвена неправда укину“, истиче заштитник грађана Саша Јанковић.
Женска и родна равноправност не иду на уштрб мушкараца – без родне равноправности нема социјалне правде и она ослобађа пун потенцијал друштва и свих његових чланова. На жалост, иако је свест о равноправности жена све израженија, оне у стварности још увек трпе чак и најбруталнији облик неравноправности – родно засновано насиље.
Контролишући како се прописи о заштити жена од насиља спроводе у пракси, Заштитник грађана је прошле године израдио Посебни извештај о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља и Посебног извештаја о обукама за стицање и унапређење знања и компетенција за превенцију, сузбијање и заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима.
Одсуство благовремене и ефикасне реакције на сазнање о насиљу, недостатак размене информација, одсуство међуресорне сарадње и недовољна обученост запослених у систему заштите жена од насиља неки су од кључних недостатака које је Заштитник грађана утврдио. Надлежним органима упућен је низ препорука ради усклађивања домаћег законодавства са одредбама Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, и успостављања ефикасног и на струци заснованог система превенције родно заснованог насиља и заштите жена у ситуацији насиља.
Као и увек, Заштитник грађана скреће посебну пажњу на положај жена из вишеструко маргинализованих друштвених група, које се свакодневно суочавају са кршењем њихових права, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, самохране мајке, избегле и интерно расељене жене, жене другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, жене које су преживеле насиље, старије жене, као и жене у руралним срединама.
Женама у посебно осетљивом положају недовољно је доступно право на рад. Жене чине 51,3% од укупног броја становника Републике Србије, али запослених жена је 16 процената мање у односу на запослене мушкарце (42% односно 58%) .
Женама, а поготово оним које се налазе у посебно осетљивом положају нису стављене на располагање све услуге здравствене заштите. Остваривање права и коришћење услуга које су одговарајућим прописима обезбеђене женама праћено је препрекама и тешкоћама. Права на накнаду зараде за време трудничког боловања и одсуства ради неге и посебне неге детета остварују се са некада значајним закашњењима, а није ретко и да је оно потпуно онемогућено услед неажурног рада надлежних органа или њихове неодговарајуће сарадње.
