Трећа национална конференција Женске парламентарне мреже ,,Према родно одговорном буџетирању“ одржана је 3. новембра 2015. године у Дому Народне скупштине Републике Србије у Београду. Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије, навела je да су на скупу, осим народних посланица, присутне и одборнице из 35 општина и градова у Србији, као и да је циљ конференције да се сагледају резултати рада на унапређењу родне равноправности и да одборнице, у сарадњи са Женском парламентарном мрежом, уз подршку међународне заједнице, утврде најбоље механизме за родно одговорно буџетирање. Она је, такође, навела да је пре две године основана Женска парламентарна мрежа, која је признат политички чинилац у земљи и региону, која, између осталог, ради на економском оснаживању жена и борби против насиља у породици. ,,Права жена су неодвојиви део универзалних људских права, али једнака, Уставом и законима гарантована права не значе увек једнак положај жена“, истакла је Маја Гојковић, додајући да је циљ већа заступљеност жена на местима на којима се доносе кључне одлуке за будућност Србије.
Гојковићева је навела да смо ове године по први пут имали три кадеткиње које су дипломирале као најбоље на Војној академији, али да још увек чекамо жену генерала, а зашто не, и министра. На скупу су говорили и Michael Uyehara, заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, Бранка Драшковић, саветница потпредседнице Владе за област родне равноправности и Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности. У радним групама се дискутовало о питањима у вези са родно одговорним буџетирањем на локалном нивоу, на републичком и покрајинском ниво, као и о праћењу извршења буџета са становишта родне равноправности и улози Женске парламентарне мреже у овом процесу.
Након дискусије, у којој је учествовала и представница стручне службе Заштитника грађана, закључено je да све одборнице треба у својим срединама да поставе питање зашто се не примењује члан 40. Закона о равноправности полова, у делу који се односи на родну статистику; да је потребно да се у јединицама локалне самоуправе формирају тимови за родну равноправност (које ће чинити представници/це тела за родну равноправност и и Одељења за финансијске послове); да је неопходан дијалог тела за родну равноправност са свим корисницима буџета; да је потребно одабрати само једну или, евентуално, неколико тема које ће се увести у буџет и која/е ће моћи да се имплементирају; да одборнице у свом раду треба да буду у сталном контакту са Женском парламентарном мрежом; да је веома важно што ће 28 буџетских корисника ове године увести родне циљеве у буџете, у сарадњи са Министарством финансија и Координационим телом за родну равноправност, а уз подршку UN Women; предложено је да одборнице Женској парламентарној мрежи шаљу извештаје о свим својим активностима, како би постојала повратна информација и институционално памћење.
