Регионална конференција ,,Транс, интерсекс, квир - Осврти и нови хоризонти“, одржана је у петак, 23. октобра 2015. године у Београду, у организацији удружења Гејтен ЛГБТ, а поводом обележавања 24. октобра - Међународног дана акције за депатологизацију транс идентитета код деце.
Професорка Зорица Мршевић са Института друштвених наука је на скупу истакла да се залаже за доношење једног Закона о родном идентитету којим ће се регулисати положај транс особа, а не за измену низа закона, јер је реч о дугачком, неконзистентном процесу који може да доведе до унапређења положаја само оних особа које су прошле кроз хормонално-оперативни процес прилагођавања пола родном идентитету, али не и других особа које не желе да пролазе кроз овај процес.
Славољупка Павловић је представила своје искуство у раду са транс особама, које је започело 2006. године, када је у удружењу Гејтен основана СОС линија за подршку транс особама, истичући да транс особама у целом компликованом и дуготрајном поступку прилагођавања пола најтеже пада промена имена и ознаке пола у личним документима.
Др Јелена Симић, са Правног факултета Универзитета Унион, је навела да је радна група Гејтена, чија је она чланица, унапредила првобитни модел Закона о родном идентитету и да се он налази на интернет страници овог удружења. Циљ решења садржаних у Моделу је обухватање што ширег спектра родних идентитета, максимално дистанцирање од медицинског модела, односно патологизације транс особа (свуда се користи термин родна дисфорија); обраћање пажње на интерсекс особе, најмање видљиву и најдискриминисанију категорију особа; категоризација лица која се означавају у матичним књигама без ознаке пола, ознаком ,,друго“; решењима су, такође, предвиђене једноставне и кратке административне процедуре за промену имена и ознаке пола у личним документима; велика пажња је посвећена остваривању правног континуитета транс особа након процеса прилагођавања пола. Она је истакла да нису у питању коначна решења, али да су она основ за рад на решавању проблема са којима се суочавају транс особе у Републици Србији.
Милан Ђурић из организације Гејтен је истакао да не морају све транс особе да имају исте захтеве када је реч о жељеним медицинским интервенцијама и да Модел садржи решење којим се омогућава промена докумената одмах након дијагностифковања родне дисфорије. Овом скупу је присуствовала представница Стручне службе Заштитника грађана.
