Податак да је преко 40 жена у 2013. години смртно страдало у партнерском насиљу, број и садржај притужби на рад надлежних органа које су упућене Заштитнику грађана током 2013. и 2014. године, указује да је и нормативни оквир и праксу неопходно изменити и унапредити. Такође, треба унапређивати сервисе и услуге подршке за жене које трпе насиље, али и радити са извршиоцима насиља у циљу промене њиховог понашања, рекла је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на данашњем састанку са представницима органа који су укључени у систем заштите жена од насиља у породици и партнерским односима.
Она је, представљајући Посебни извештај Заштитника грађана о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима рекла, да је Заштитник грађана Републике Србије у периоду од марта до октобра 2014. године спровео анализу рада надлежних органа на републичком нивоу и на нивоу јединице локалне самоуправе - полиције, центара за социјални рад, основних и виших тужилаштава, основних, виших и апелационих судова, прекршајних судова и здравствених установа.
Она је навела да су жртве углавном жене, међу њима и припаднице вишеструко маргинализованих друштвеним група (жене са инвалидитетом, Ромкиње, имигранткиње, избегла и интерно-расељена лица, жене са села), и то у већем броју него што је евидентирано. Жртве се најпре обраћају полицији и здравственим установама, а ређе центрима за социјални рад који су протоколима постављени као координативни орган за заштиту жена од насиља у породици.
Стевановић је указала на чињеницу да тек сваки десети пријављени случај насиља стигне до тужилаштва. Такође, у највише случајева починиоцу насиља се изриче мера упозорења, односно условне осуде. Жртва насиља препуштена је себи и од њених способности и околности случаја у највећој мери зависи да ли ће успети да покрене, води и оконча судски поступак. Њима се не обезбеђује адекватна заштита, што код њих развија неповерење у систем. Анализа је истовремено утврдила да не постоји јединствена евиденција случаја насиља, као и да је недовољна сарадња и размена података између органа надлежних за заштиту жена од насиља.
Заштитник грађана је овим извештајем указао на недостатке у заштити жртава насиља у породици и партнерским односима, истовремено дао препоруке како да се исти отклоне. Присутни су се сложили да је овакав извештај неопходан и убудуће, и да у наредном периоду надлежни органи треба редовно да размењују искуства, како би се на конструктиван начин предузеле активности у циљу превенције насиља, адекватне заштите жртава и санкционисање починиоца насиља.
