Заштитник грађана затражио је од Mинистарства здравља, Министарства финансија и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог да израде нацрте измена и допуна релевантних прописа из своје надлежности којима би се створио правни основ за обезбеђивање остваривања права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада у кући незапосленим особама, које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, као и да поменуте нацрте прописа доставе Влади Републике Србије.
Заштитник грађана у мишљењу упућеном надлежним министарствима наводи да би се унапредио положај незапослених особа које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, а баве се неплаћеним кућним радом, уколико би им било омогућено да стекну право на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада (у кући - вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице, као и рада на пољопривредном имању и др).
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су старије жене на селу угрожене и недовољно видљиве, да се суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем, и да не уживају у потпуности социјална и здравствена права због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, недостатка услуга јавног превоза, услуга социјалне заштите као и због отежаног приступа здравственим установама.
"Посебно су угрожене жене старије од 80 година које живе у самачким домаћинствима, а међу њима је највише оних којима треба подршка других лица или социјалних и здравствених служби, што без одговарајућих услуга подршке у заједници доводи до низа проблема“, рекао је Пашалић на представљању „Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“.
Пашалић је, представљајући извештај у Палати Србија, навео и да старије жене на селу ретко имају стална примања и имовину на своје име и да не учествују у развоју локалних политика, нити у доношењу одлука које директно утичу на њихове животе.
"У последње три године број старијих жена на селу којима је потребна услуга помоћ у кући стално је растао, посебно код старијих жена које живе у самачком домаћинству. По питању услуге кућног лечења, потребе старијих жена на селу многоструко су веће од капацитета пружалаца ове услуге“, рекао је заштитник грађана.
Пашалић је указао и да је, на сугестију Заштитника грађана, Законом о родној равноправности омогућено да жене које нису здравствено осигуране по другом основу стекну здравствено осигурање на основу неплаћеног кућног рада, али се ова одредба на жалост не примењује.
Фото: Заштитник грађана
Заштитник грађана тражи од надлежних органа да се ова законска могућност примењује у потпуности када су у питању старије жене на селу, а од јединица локалне самоуправе да обезбеде континуирано финансирање услуга помоћи у кући и кућног лечења, рекао је Пашалић.
Председница удружења „Снага пријатењства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно лошији него у граду, да многе од њих немају пензију, да су много чешће изложене насиљу од старијих жена у граду и да већина старијих жена на селу трпи економско насиље.
"Према попису из 2022. године, у Србији је регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, од чега њих око 336.000 живи на селу. У сеоским срединама живи и 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима", рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу дискриминисане, друштвено невидљиве и у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су жене на селу најчешће друштвено невидљиве и да се налазе у лошем материјалном положају и апеловао на надлежне органе да учине додатне напоре како би се унапредио положај жена које живе на селу, посебно оних старијих.
„Жене на селу имају кључну улогу у опстанку и развоју руралних средина, а опет су неравноправне са мушким члановима друштва. То су наше мајке и наше баке, и ми смо у обавези да им обезбедимо достојанствен живот и створимо могућности да у потпуности остварују своја права“, рекао је Пашалић поводом 15. октобра - Међународног дана жена које живе на селу.
Заштитник грађана је навео да су жене у сеоским срединама социјално искључене, да се налазе у лошој материјалној ситуацији јер најчешће учествују у неплаћеном кућном и раду на газдинству и да имају отежан приступ социјалним и здравственим услугама.
„У то смеру, неопходно је да надлежни органи раде на развијању посебних услуга и сервиса подршке на локалном нивоу. Такође, веома је важно радити на подизању свести жена на селу о њиховим правима и механизмима заштите, као и на њиховом осамостаљивању и економском оснаживању“, рекао је Пашалић.
Заштитник грађана упутио је три начелне сугестије, као и одређен број конкретних предлога за допуну и прецизирање постављених циљева у стратешком документу за унапређење положаја старијих у Републици Србији.
У Мишљењу на Предлог стратегије активног и здравог старења у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године које је достављено Министарству за бригу о породици и демографију, Заштитник грађана је навео да је потребно да се лица старија од 65 година на значајнији и обухватнији начин укључе у јавни и политички живот и у процес доношења одлука на различитим нивоима. Такође је потребно да се пре свега старије жене, првенствено у руралним срединама на ефикасан начин информишу о остваривању права у области наследно- и имовинскоправних односа, социјалних и економских права, као и о облицима и карактеристикама породичног насиља и са механизмима за заштиту од насиља.
Мишљење Заштитника грађана
