На основу сазнања из медија да је 07. јануара 2024. године маскирана особа поломила излог Прајд Инфо Центра у Београду, Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи испитни поступак оцене законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова – ПУ за град Београд.

Заштитник грађана је затражио да му се у року од 15 дана достави изјашњење о свим околностима тог случаја, укључујући информацију које мере је полиција предузимала у сарадњи са другим надлежним органима како би се починилац идентификовао, процесуирао и на одговарајући начин санкционисао.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом 16. новембра - Међународног дана толеранције, да сваки појединац има универзално право да буде другачији од других, а да међусобно поштовање и уважавање свих различитости представља основ за стабилан развој и суживот у друштву.

„Желим да истакнем оно што је наведено у Декларацији о принципима толеранције коју је Генерална скупштина Уједињених нација усвојила на данашњи дан 1995. године - толеранција је поштовање, прихватање и уважавање различитости. Толеранција не значи повлађивање нечијим хировима“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је навео да наше друштво треба да настави да ради на развоју свести о неопходности поштовања различитости и достојанства сваког појединца без обзира на његове културне, друштвене, религијске и личне одреднице.

„Људи који другачије говоре или изгледају, људи који имају неки физички недостатак, који су друге вере или политичког опредељења не морају аутоматски бити лоши. Они су само другачији од нас и имају универзално право да буду другачији, те као такви могу само бити део који употпуњује целину“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас у Нишу да су старије жене на селу недовољно видљиве и да су угрожене, као и да им је најпре потребно пружити снажну и континуирану подршку како би се упознале са својим правима, а потом и добиле могућност да та права остваре. 

Представљајући „Посебан извештај Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“, Пашалић је истакао да је постојећи нормативни оквир за остваривање права те категорије жена на селу веома добар, али да оне не могу да дођу у прилику да побољшају свој статус.

„Једна од кључних препрека која стоји између старијих жена на селу и доступности њихових права, која им гарантује закон односи се на њихову дигиталну способност, као и могућност да уопште поседују савремене електронске уређаје“, нагласио је Пашалић.  

Према његовим речима, неопходно је да надлежне институције, укључујући и локалне самоуправе уложе додатни напор како би старије жене на селу добиле прилику да остваре своја права, јер се оне још увек, и то у великој мери, суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем.

Заштитник грађана је такође истакао да та рањива група не ужива у потпуности социјална и здравствена права и то најпре због због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, укључујући и услуге социјалне заштите, као и због отежаног приступа здравственим установама.

Пашалић је подсетио и да старије жене на селу ретко имају стална примања и личну имовину, као и да је готово непостојећи њихов утицај на развој локалних политика, или при доношењу одлука које директно утичу на њихове животе.

Потребно је афирмисати права старијих жена на селу и охрабрити их да своја права користе, јер су оне драгоцен ресурс и поседују знања и вештине која у великој мери доприносе не само одржању, већ и развоју локалних заједница и друштву у целини“, рекао је Пашалић. 

Председница удружења „Снага пријатељства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно неповољнији од оних које живе у градским срединама, да многе од њих немају стална примања или пензију, као и да већина тих жена трпи економско насиље.

Према њеним речима, попис из 2022. године показује да је у Србији регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, и да њих око 336.000 живи на селу. „Према истим подацима, у сеоским срединама живи 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима", рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су припадници ЛГБТИ популације, као једне од најрањивијих друштвених група, увек у фокусу рада институције на чијем је челу и позвао их да му се обрате у вези са свим изазовима са којима се сусрећу у свакодневном животу.

„С обзиром да се, упркос унапређеним системским решењима, ЛГБТИ особе и даље сусрећу са дискриминацијом, говором мржње и насиљем, позивам их да се у ситуацијама у којима нису добиле одговарајућу заштиту и подршку надлежних органа обрате Заштитнику грађана“, рекао је Пашлић у уводној речи на представљању Извештаја о инцидентима мотивисаним мржњом према ЛГБТ+ особама у Србији у 2022. години који је израдило удружење „Да се зна!“.

Фокус Заштитника грађана је на заштити права свих рањивих група у нашем друштву, међу којима се посебна пажња поклања ЛГБТИ особама, рекао је Пашалић.

Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић рекла је да је положај припадника ЛГБТИ заједнице у Србији унапређен изменама више законских аката, пре свега Закона о родној равноправности и Закона о забрани дискриминације, али да су и даље веома уврежене предрасуде и стереотипи у вези са ЛГБТИ особама.

Стојановић је навела су подаци који су у изнети у извештају удружења „Да се зна!“ о инцидентима мотивисаним мржњом према ЛГБТ+ особама у Србији у 2022. години један од незаобилазних показатеља стања на терену у области заштите права ЛГБТИ особа, до којих надлежни органи долазе спорије и теже због неповерења које ЛГБТИ особе имају према њима.

„Због тога је много важније радити на подизању свести у јавности о правима ЛГБТИ особа и на развијању толеранције према рањивим групама грађана, међу којима су и ЛГБТИ особе“, рекла је Стојановић.