Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић нагласила је данас да се старије жене на селу налазе у неповољном положају јер су махом социјално искључене и невидљиве, лошег су материјалног стања и отежан им је приступ социјалним и здравственим услугама.

"Старије жене на селу спадају у део популације који је недовољно видљив и недовољно гласан о свом неповољном положају. Оне не уживају у пуном обиму права из области социјалне и здравствене заштите, пре свега због недовољно развијених посебних услуга и сервиса подршке на локалном нивоу", рекла је Стојановић на конференцији "Од детињства до права на достојанствену старост – људска права и институције".

Стојановић је, на скупу који су у Новом Саду организовали Покрајински заштитник грађана и Институт за криминолошка и социолошка истраживања из Београда, навела да се старије жене на селу налазе у лошој материјалној ситуацији јер најчешће учествују у неплаћеном кућном и раду на газдинству.

Заштитник грађана непрестано указује на потребу подизања свести о правима старијих особа, посебно старијих жена на селу. У том правцу, у пројекту који спроводимо са удружењем "Amity - Снага пријатељства" уз подршку Савета Европе, мапирали смо релевантне партнере на пољу заштите права старијих жена на селу, посебно на локалном нивоу, рекла је Стојановић.

На основу мапирања, израдили смо Регистар организација цивилног друштва које се баве заштитом и промоцијом економско-социјалних права старијих жена на селу, као и механизам за мапирање распрострањености и праћење квалитета услуге помоћи у кући као услуге социјалне заштите и услуге здравствене заштите уз уважавање социо-демографских карактеристика корисница, додала је Стојановић.

Према речима заменице Заштитника грађана, циљ овог пројекта је заштита права старијих жена на селу кроз извештавање о спровођењу Ревидиране Европске социјалне повеље као инструмента која прокламује и подстиче пуну заштиту и уживање права старијих, посебно кроз члан 23 - Право старијих на социјалну заштиту.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да надлежни органи треба да раде на унапређењу положаја жена које живе на селу, посебно старијих жена, и да им олакшају приступ услугама у заједници.

Пашалић је поводом Међународног дана жена на селу, 15. октобра, подсетио да жене које живе на селу, а посебно старије жене, представљају једну од најрањивијих категорија становништва и да им је отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници, као и јавном превозу.

Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић навела је да жене на селу нису економски самосталне и ретко поседују имовину, да не остварују увек право на пензију и да до недавно није постојао законски основ да им се вреднују бројни сати које проводе у неплаћеном кућном раду, водећи бригу о другим члановима породице, о домаћинству и о пољопривредном газдинству.

Стојановић је рекла да је важно да жене на селу, посебно старије жене, буду оснажене да надлежним органима пријаве насиље сваке врсте и да препознају разне облике дискриминације која се врши над њима, као и да је неопходно радити на подизању њихове свести о различитим облицима насиља у породици и о механизмима заштите.

Заштитник грађана ради на унапређењу остваривања права жена на селу, са посебним фокусом на старије жене и кроз пројекат Јачање капацитета Заштитникa грађана у заштити и промоцији економско-социјалних права, у складу са ратификованим одредбама Ревидиране Европске социјалне повеље, који подржава Савет Европе, рекла је Стојановић.

Заменица Заштитника грађана је позвала све жене на селу, посебно старије жене, да се обрате Заштитнику грађана у ситуацијама када сматрају да су им права повређена или када надлежни органи нису предузели мере из својих надлежности како би жене, посебно оне старије, оствариле своја права.

Заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је данас да ће иницирати измене важећих законских прописа којима би се дефинисале посебне мере према осуђеницима за кривична дела против полне слободе након истека казне и окончања њиховог боравка у казнено-поправним заводима у циљу спречавања да поново изврше ова дела.

„Сматрам да треба изменити постојеће прописе како би се на извршиоце кривичних дела против полне слободе и у случајевима када су у питању пунолетне жртве, примениле посебне мере као што су обавезно јављање полицији и Управи за извршење кривичних санкција, обавезна пријава промене пребивалишта, боравишта или радног места, обавезно посећивање професионалних саветовалишта или установа, као и обавезна пријава намере да путују у иностранство“, навео је Пашалић.

Посебне мере би се примењивале на осуђенике који су издржали казну за кривична дела против полне слободе према пунолетним лицима, рекао је Пашалић поводом медијских објава које су привукле велику пажњу јавности да се особа која је извршила више силовања, односно која је вишеструки повратник, након одслужења казне налази на слободи без икаквих мера праћења.

„Измене постојећих прописа су неопходне јер се Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, познат као тзв. Маријин закон, усвојен 2013. године примењује само у случају када су жртве кривичних дела против полних слобода малолетна лица“, рекао је заштитник грађана.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу сазнања из медија о постојању сумње да је седамнаестогодишњак из Алибунара током протеклог викенда у породичној кући претукао и силовао своју седамдесетједногодишњу баку која му је била старатељ, покренуо испитни поступак оцене законитости и правилности рада Центра за социјални рад у Алибунару. Поступак је покренуо и према Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Министарству унутрашњих послова – ПУ за град Панчево-ПС Алибунар.

Заштитник грађана је од ЦСР Алибунар затражио да га обавести о свим околностима случаја и које мере је центар предузимао посебно у заштити жртве, с обзиром на то да је по писању медија она две седмице раније пријавила насилно понашање унука и затражила помоћ од центра.

Даље, потребно је да Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова изврши стручни надзор над радом органа старатељства у овом случају. Од МУП-а је затражена информација да ли је раније било пријава насиља у тој породици и које мере је полиција предузимала у заштити жртве насиља, као и које мере је предузела након сазнања о случају.

Заштитник грађана је за изјашњења контролисаних органа дао рок од 15 дана.