Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић је, отварајући данашњи интерсекторски округли сто „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања“ у Врању, изразила очекивање да ће овај и слични скупови допринети бољем и сврсисходнијем повезивању надлежних органа и стручњака у поступцима заштите жена од насиља и заштите деце од злостављања и занемаривања. Она је указала да још увек не постоји адекватан одговор друштва и државе на насиље над женама и децом и подсетила да је само десет одсто пријава насиља над женама у породици и партнерским односима добило свој исход у судском поступку изрицањем казни и мера према насилнику. Доношење новог Закона о спречавању насиља у породици представља значајан помак напред, али ће кључни напредак бити успостављен тек правилном и доследном применом прописа и стандарда у поступцима превенције, сузбијања и спречавања насиља над женама и децом и поступцима њихове заштите и рехабилитације, рекла је Стевановић.

Председник Скупштине града Врање Дејан Тричковић поздравио је одржавање овог округлог стола, указујући на нужност да се органи повезују, а информације у пуној мери деле и навео да је Град Врање спровео низ активности на сузбијању насиља у породици и да ће наставити да подржава активности које имају за циљ превенцију и спречавање насиља у породици.

Борјана Перуничић, начелница Одељења за родну равноправност Заштитника грађана представила је податке из истраживања Заштитника грађана о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља и подсетила на обавезе које је Република Србија преузела потврђивањем међународних уговора у овој области.

Представљајући карактеристичан случај, помоћница Генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић указала је да је одсуство сарадње између органа и њихова затвореност у сопствене надлежности проблем који опстаје и који знатно умањује делотворност предузетих мера. Она је подсетила да се и даље уочава да се деца која живе у породичном насиљу и која присуствују породичном насиљу не препознају као жртве злостављања и занемаривања, услед чега изостају и адекватне мере њихове заштите и спречавања даљег угрожавања њихових права.

Округли сто „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања“ окупио је представнике центара за социјални рад, судова, тужилаштава и здравствених установа на територији Пчињског округа.

Маргинализација, изложеност породичном и партнерском насиљу, низак степен образовања, који економско-социјално осамостаљење чини готово немогућим, и даље су преовлађујућа свакодневица велике већине Ромкиња у Србији, поручила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на конференцији „Ромкиње у Србији: Постигнућа, изазови и перспективе“, коју је у Палати Србија организовао Одбор за родну равноправност Националног савета ромске националне мањине у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији.

Полна диференцијација је код радно активних Рома и Ромкиња очигледна будући да мушкарци чине 77,5 одсто, а жене тек 22,5 процента запослених. Иако је јасно да је образовање једини начин на који Роми и Ромкиње могу да превазиђу проблем сиромаштва, резултати истраживања не охрабрују. Према подацима УНИЦЕФ-а, само 64 процента деце из ромских насеља завршава основну школу, док средњу похађа тек 22 одсто адолесцената. „Али чак кад се у тим малим процентима и изборе да добију диплому и успеју да пронађу посао, ми као друштво најчешће нисмо спремни да их прихватимо, јер не желимо да нам, рецимо, услуге пружају припадници и припаднице ромске мањине“, поручила је заменица заштитника грађана.

Ромкиње се суочавају и са повећаним ризиком од насиља у породици и партнерским односима. Стевановић каже да је број Ромкиња које пријављују насиље, према резултатима истраживања Заштитника грађана, занемарљив у односу на укупан број случајева пријављеног насиља. Неопходно је да држава обезбеди ефикасну истрагу случајева насиља над женама и да кривично гони и казни починиоце санкцијама које су сразмерне тежини кривичног дела. Само на тај начин оне ће стећи поверење у систем и храброст да се боре за своја права.

Заменица заштитника грађана указала је да Ромкиње и даље не располажу довољним информацијама о правима у области здравствене заштите и здравственог осигурања и механизмима заштите права, нити ове механизме користе, док се активности на превенцији репродуктивног здравља Ромкиња и њиховом образовању о томе не спроводе системски. Тако, према подацима Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, 38 процената свих жена старости 15–49 година, у ромским насељима, изјавило је да никада није користило неку методу да би избегле или одложиле трудноћу, док је 31 проценат Ромкиња имало најмање један абортус.

Наташа Јовић, помоћница Генералног секретара стручне службе Заштитника грађана, рекла је данас у Петровцу на Млави да су адекватна стручност и поседовање потребних знања и вештина запослених - који су у непосредном контакту са жртвом насиља - кључни у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима. Она је на округлом столу „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања у породици“ нагласила да је неопходно да институције система препознају постојање насиља у његовој најранијој фази и да ефикасно интервенишу у циљу заштите жртве.

Јовић је представила резултате испитивања више десетина случајева у овој области током прошле године, након чега је Заштитник грађана упутио 104 системске препоруке органима у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима и заштите деце од злостављања и занемаривања у породици. Мултисекторска сарадња није на задовољавајућем нивоу, истакла је Јовић, а полиција, центри за социјални рад и здравствене установе не размењују благовремено и у довољној мери информације које су од виталног значаја за евентуално даље предузимање мера у циљу заштите жртве насиља и њене деце.

Помоћница Генералног секретара је представила резултате анализа Заштитника грађана који су садржани у посебним извештајима за заштиту жена од насиља, док је посебан део скупа био посвећен дискусији представника Заштитника грађана и центара за социјални рад, полиције, здравствених установа, судова и тужилаштва са територије Браничевског округа о поступању у случајевима насиља над децом и женама.

Поводом обележавања 8. марта, Међународног дана жена у ЕУ Инфо центру у Београду данас је одржана панел дискусија на тему „Жене и рад: двоструко запослене“, на којој је указано на видове неравноправности са којом се жене данас суочавају у свакодневном животу, нарочито у области рада на послу и кућних послова. Овај догађај организовали су Координационо тело за родну равноправност Републике Србије, Тим Уједињених нација у Србији, Делегација ЕУ у Републици Србији и ЕУ Инфо центар. Овом скупу присуствовале су и представнице Стручне службе Заштитника грађана.

Шефица Канцеларије UN Women у Србији Милена Рикановић истакла је да неплаћени рад жена има новчану вредност и да ми постајемо тога свесни само када почнемо да купујемо такве услуге на отвореном тржишту. Она је, осим тога, истакла да креатори политика треба да буду свесни да време које жене проведу на неплаћеном раду код својих кућа представља време које оне немају за своје академско или професионално учење, пословно увезивање или слободно време, као и да политике и мере то треба да мењају. Недавно спроведена истраживања су показала да жене раде двоструко више од мушкараца код куће – што укупно износи 4 сата и 36 минута по дану.

Посебна саветница председнице Координационог тела за родну равноправност Бранка Драшковић навела је да жене не учествују равноправно са мушкарцима у стварању економске и развојне политике упркос томе што су образоване и што имају знања и капацитета, потреба и интереса. Она је истакла да родна равноправност није питање које се тиче само једног закона, једне стратегије или једне области живота – јер сваки закон, свака стратегија и свака област јавног живота тиче се свих жена и мушкараца.