Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је на повећан ризик од насиља над женама у кризним ситуацијама каква је актуелна епидемија коронавируса и апеловао на надлежне институције да унапреде и развијају механизме којима ће се женама у таквим ситуацијама пружити сви видови помоћи у циљу оснаживања, осамостаљивања и пријављивања насиља.

Поводом 18. маја, националног Дана сећања на жене жртве насиља, Пашалић наводи да се у ситуацијама кризе са највише изазова сусрећу жене са инвалидитетом, жене на селу и Ромкиње, које су и пре пандемије биле у осетљивом положају, и истиче да последице пандемије - страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, које може довести и до трагичних исхода.

Из тих разлога, Пашалић је током ванредног стања иницирао измену Уредбе о мерама за време ванредног стања Владе Србије, како се на жртве насиља у породици не би примењивале мере забране кретања. Том приликом је истакао да је неопходно да надлежни органи у пуној мери примењују Закон о спречавању насиља у породици, а да жртвама буду доступне Сигурне куће или други видови алтернативног смештаја, као и друге мере помоћи и подршке у време ванредног стања.

Велики корак ка унапређењу заштите жена од породичног насиља представљало би усвајање Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима, и пратећег Акционог плана, сугерише Пашалић.

Затим, неопходно је ускладити Кривични законик са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, а посебно је потребно доследно, свеобухватно и благовремено примењивати Закон о спречавању насиља у породици и друге прописе, наводи Пашалић.

Смањењу насиља над женама највише доприноси подизање свести о апсолутној недозвољености и кажњивости родно заснованог насиља, у чему изузетно значајну улогу имају медији. Истовремено, медији имају одговорност да поштују професионалне стандарде и да се уздрже од сензационалистичког извештавања, релативизације и оправдавања насилника у случајевима убистава жена и других видова родно заснованог насиља, нагласио је Пашалић.

Влада Републике Србије је 2017. године прогласила 18. мај за Дан сећања на жене жртве насиља, а на основу предлога који је потписало 8.000 грађанки и грађана који је подржао и Заштитник грађана. Датум је одабран у знак сећања на 16, 17. и 18. мај 2015. године, када је чак седам жена у Србији убијено у породичном и партнерском насиљу.

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић је развила заставе дугиних боја на згради ове институције поводом 17. маја, Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије, у знак подршке грађанима другачије сексуалне оријентације и родног идентитета који се у Србији често суочавају са кршењем права, насиљем и дискриминацијом.

ЛГБТИ особе су и даље изложене нападима и претњама, често су жртве стереотипа, предрасуда, говора мржње и злочина из мржње, а присутан је висок степен нетолеранције младих према особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања овог међународног дана.

Заштитник грађана указује на посебан проблем младих ЛГБТИ особа које, након што родитељи и породица сазнају њихову сексуалну оријентацију, морају да напусте своје домове. Овај проблем је посебно дошао до изражаја током актуелне пандемије вируса Ковид-19, с обзиром да у Србији тренутно не постоје сигурне куће или друге услуге привременог збрињавања, нити друге мере и услуге за младе ЛГБТИ особе у оваквој ситуацији.

Заштитник грађана наводи да је за поправљање положаја и заштиту ЛГБТИ особа важно извршити измене и допуне најбитнијих законских регулатива у Републици Србији и подсећа да нису спроведене ни суштинске мере Акционог плана за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације од 2018-2021. године, те да је тај план престао да важи прошле године, а нови још није усвојен.

Потребно је, пре свега, извршити измене и допуне Кривичног законика којима ће се у свим кривичним делима, чији је циљ кажњавање и спречавање расизма и нетолеранције, инкриминисати радња извршења ових кривичних дела и на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.

Поред тога, неопходне су и измене и допуне Закона о полицији у циљу забране дискриминације и на основу сексуалне оријентације. Заштитник грађана подсећа да је у редовном годишњем извештају за 2019. годину поновио препоруку Министарству унутрашњих послова Србије да обезбеди обуке за запослене у полицији у циљу сензибилизације према ЛГБТИ особама, препознавања злочина из мржње, између осталог, на основу сексуалне оријентације и родног идентитета и адекватног реаговања у циљу спречавања секундарне виктимизације ЛГБТИ особа и идентификовања нападача на те особе.

Закон о бесплатној правној помоћи и поред више упућених препорука Заштитника грађана, није као категорије корисника у осетљивом положају увео и ЛГБТИ особе које се суочавају са тешким кршењима права у различитим сферама живота.

У Закон о уџбеницима није уврштена одредба која садржи експлицитну забрану дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, нити експлицитну забрану садржаја којима се подстиче формирање предрасуда и стереотипа, нити су запослени у образовно-васпитним установама обучени у циљу сензибилизације и одговарајућег поступања према ЛГБТИ особама.

Заштитник грађана истиче и да у Србији нису правно уређене истополне заједнице, као ни последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, а и даље је уочљив проблем у вези са одржавањем хормонског статуса транс особа. У извештају Заштитника грађана за прошлу годину, поновљена је препорука Влади Србије о потреби регулисања правних последица прилагођавања (промене) пола и родног идентитета и упућена препорука Министарству здравља да предузима мере у циљу спровођења програма депатологизације транс идентитета, у складу са ревизијом Међународне класификације болести (МКБ 11) Светске здравствене организације којом је трансродни идентитет уклоњен са листе менталних обољења.

Када је реч о заштити права интерсекс особа, Заштитник грађана је у извештају за 2019. годину указао да Закон о забрани дискриминације и други релевантни закони не садрже одредбу којом се експлицитно забрањује дискриминација интерсекс особа, односно дискриминација на основу полних карактеристика, иако је Република Србија у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа Уједињених нација 24. јануара 2018. године добила препоруку да у прописе укључи заштиту ЛГБТИ особа од дискриминације по основу интерсексуалног статуса.

Међународни дан борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије се обележава у знак сећања на тај дан 1990. године када је Светска здравствена организација уклонила хомосексуалност са листе болести.